Srbija bi u naredne četiri godine morala da izgradi više od 3.000 megavata (MW) novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, jer bi u suprotnom mogla da postane kritično zavisna od uvoza struje.

To je izjavio energetski stručnjak Aleksandar Kovačević na okruglom stolu posvećenom dekarbonizaciji Srbije, koji je organizovala agencija Beta. Njegovu procenu preneo je portal Serbia Business 1. novembra.

Prema Kovačevićevim rečima, energetska bezbednost Srbije ozbiljno je ugrožena, a hitnost odluka koje je potrebno doneti može se uporediti sa kriznom 1999. godinom.

Zašto je nastao problem?

Najveći deo električne energije u Srbiji proizvodi se u termoelektranama na ugalj, od kojih su mnoge izgrađene pre nekoliko decenija.

Zbog dotrajalosti opreme i sve strožih evropskih ekoloških zahteva, deo postojećih proizvodnih kapaciteta mogao bi da postane tehnički ili ekonomski neodrživ za dalju eksploataciju.

Istovremeno, potrošnja električne energije raste, dok izgradnja novih elektrana zahteva više godina.

Šta Srbija mora da uradi?

Prema proceni Kovačevića, Srbija praktično ima na raspolaganju samo četiri godine za realizaciju neophodnih projekata.

Prva godina trebalo bi da bude iskorišćena za pripremu projekata, pribavljanje dozvola i obezbeđivanje finansiranja, dok bi naredne tri godine bile namenjene izgradnji i puštanju novih elektrana u rad.

Kovačević smatra da je najrealnije rešenje ubrzani razvoj solarne energije i vetroelektrana. Međutim, paralelno sa izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta neophodno je modernizovati elektroenergetsku mrežu i razvijati sisteme za skladištenje energije.

Posebnu ulogu u tom procesu trebalo bi da ima državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), koje raspolaže stručnim kadrovima i postojećom proizvodnom infrastrukturom.

Kakve bi posledice mogla da ima srpska privreda?

Ako novi kapaciteti ne budu izgrađeni na vreme, Srbija bi mogla da bude prinuđena da znatno poveća uvoz električne energije.

To bi moglo da dovede do rasta troškova uvoza, povećanja proizvodnih troškova u industriji, dodatnih inflatornih pritisaka i slabljenja konkurentnosti srpskih kompanija.

Posebno bi bile pogođene metalurgija, hemijska industrija i druge energetski intenzivne proizvodne delatnosti.

Za preduzeća koja troše velike količine električne energije, rast cena struje mogao bi da predstavlja ozbiljan problem za održavanje proizvodnje i konkurentnost na izvoznim tržištima.

Koliko Srbija planira da investira u energetiku?

Ministarstvo rudarstva i energetike ranije je najavilo ulaganja od više od 14 milijardi evra u energetski sektor u periodu od 2028. do 2035. godine.

Do kraja ove decenije vlasti planiraju da obezbede približno 3.500 MW novih kapaciteta iz solarnih elektrana i vetroparkova.

Međutim, Kovačević upozorava da ključno pitanje nije samo vrednost najavljenih investicija, već brzina kojom će projekti biti realizovani.

Izgradnja novih elektrana tako za Srbiju postaje ne samo pitanje energetske bezbednosti, već i važan uslov za očuvanje industrijske proizvodnje i ekonomske stabilnosti zemlje.