Budućnost najveće naftne kompanije u Srbiji ponovo je neizvesna. Dok vlasti Srbije i mađarski MOL tvrde da se pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u nastavljaju, izvori Forbes Serbia govore gotovo suprotno - pregovori sa Gazprom Neftom faktički su zapali u ćorsokak, a ruska strana ne žuri da proda imovinu.

Nova licenca američkog OFAC-a omogućava NIS-u da nastavi poslovanje, a MOL-u da nastavi pregovore do 30. oktobra. Ali posle devet meseci razgovora pitanje postaje sve očiglednije: da li se strane zaista približavaju dogovoru ili mesečna američka odlaganja samo omogućavaju svim učesnicima da izbegnu konačnu odluku?

Kako je analizirao srpski poslovni portal Parametar, za Srbiju ta neizvesnost više nije samo pitanje vlasništva nad NIS-om, već problem energetske bezbednosti. NIS upravlja jedinom rafinerijom nafte u zemlji, u Pančevu, i pokriva oko 80% potreba srpskog tržišta goriva. Zato posledice neuspeha pregovora daleko prevazilaze odnose između MOL-a i Gazprom Nefta.

Pregovori traju ili su već završeni?

Protivrečni signali pojavili su se nakon što je OFAC ponovo produžio licence do 30. oktobra.

Forbes Serbia je, pozivajući se na izvor blizak srpskim vlastima i upoznat sa tokom pregovora, objavio da su pregovori MOL-a i Gazprom Nefta faktički propali. Prema toj verziji, ruski akcionar ne namerava da proda svoj udeo i zainteresovan je za odugovlačenje procesa.

Zvanični Beograd to demantuje.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Vlada nema informacije o prekidu pregovora. Kao jedan od argumenata navela je upravo odluku OFAC-a da produži dozvolu MOL-u za pregovore do kraja oktobra.

I sama MOL je saopštila da se pregovarački proces nastavlja. Mađarska kompanija, međutim, ne otkriva koja su pitanja još neusaglašena i koliko su strane blizu konačnog dogovora.

Tako je nastala neuobičajena situacija: formalno, transakcija je i dalje u toku, ali gotovo devet meseci posle prvog sporazuma konačnog kupoprodajnog ugovora još nema.

Sve je počelo znatno optimističnije

MOL i Gazprom Neft su 19. januara 2026. potpisali obavezujući sporazum o osnovnim uslovima za kupovinu 56,15% akcija NIS-a od strane mađarske kompanije.

Tada je transakcija izgledala gotovo kao rešena stvar. MOL je računao da će preuzeti kontrolu nad kompanijom koja poseduje Rafineriju nafte Pančevo, mrežu benzinskih stanica i naftno-gasnu imovinu, dok je završetak posla zavisio pre svega od usaglašavanja konačnih dokumenata i dobijanja regulatornih odobrenja.

U javnosti se pominjala vrednost ruskog udela od oko 900 miliona do milijardu evra.

Poređenja radi, na proleće se za ruski paket pojavio alternativni zainteresovani kupac - kompanija Senator, registrovana u Srbiji, koja je ponudila oko 2 milijarde evra za 56,1% NIS-a. Gazprom Neft je tada saopštavao da nastavlja proces prodaje MOL-u.

Samo postojanje tako različitih ponuda pokazalo je koliko je složeno pitanje vrednovanja NIS-a. Pri ceni transakcije od oko milijardu evra, cela kompanija bi faktički bila procenjena na približno 1,8 milijardi evra, dok je alternativna ponuda podrazumevala znatno višu vrednost imovine.

Ali NIS nije obična korporativna transakcija u kojoj prodavac bira najvišu cenu.

Kupac mora da bude prihvatljiv istovremeno za Rusiju, Srbiju i SAD.

Upravo to značajno sužava prostor za klasično komercijalno pregovaranje.

Zašto Gazprom možda ne žuri

Glavno pitanje sada je motivacija ruskog akcionara.

Gazprom Neft poseduje 44,85% akcija NIS-a, dok je još 11,3% u vlasništvu kompanije Intelligence, kojom upravlja Gazprom Capital. Srbija ima 29,87% kompanije.

Prodaja bi za rusku stranu značila konačan izlazak iz jednog od najvrednijih energetskih aktiva na Balkanu.

Pri tome sistem privremenih američkih licenci za sada omogućava NIS-u da nastavi poslovanje. Nafta stiže u Rafineriju Pančevo, pogon proizvodi naftne derivate, a kompanija može da obavlja neophodne finansijske operacije.

To stvara svojevrsni pregovarački paradoks.

Što duže OFAC produžava licence, to je manji neposredni pritisak na ruskog prodavca. Bez licence bi potreba da se brzo pronađe rešenje bila mnogo oštrija. Dok licenca važi, ruski akcionar može da računa na dodatno vreme.

Zato verzija o svesnom odugovlačenju pregovora deluje ekonomski moguća, iako za nju nema javne potvrde Gazprom Nefta.

Zašto je MOL-u potreban NIS

Motiv MOL-a znatno je jasniji.

Preuzimanjem NIS-a mađarska grupa dobila bi jedinu srpsku rafineriju nafte, veliku mrežu benzinskih stanica i dodatnu platformu za širenje na Zapadnom Balkanu.

NIS ima više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i susednim zemljama i bavi se ne samo preradom i prodajom naftnih derivata, već i istraživanjem i proizvodnjom ugljovodonika.

Kupovina bi MOL-u omogućila da svoju rafinerijsku i logističku infrastrukturu u Centralnoj Evropi poveže sa srpskim tržištem i Balkanom.

Ali tu se za Beograd otvara ključno pitanje: da li bi Srbija posle odlaska ruskog vlasnika iz energetske zavisnosti od Rusije prešla u zavisnost od jedne regionalne naftne grupe?

Zbog toga je Srbija u pregovorima tražila dodatne garancije.

Beograd se već dogovorio sa MOL-om, ali to nije dovoljno

Srpska vlada i MOL su tokom leta faktički usaglasili budući model upravljanja NIS-om.

Sporazum predviđa očuvanje rada Rafinerije Pančevo i garancije u vezi sa obimom prerade. Srbija je dobila i mogućnost da poveća svoj udeo u NIS-u za još pet procentnih poena.

To je principijelno važno.

Beograd pokušava da obezbedi ne samo očuvanje rafinerije, već i sopstveni uticaj na strateške odluke kompanije posle promene kontrolnog vlasnika.

Ali svi dogovori Srbije i MOL-a imaju smisla samo pod jednim uslovom - MOL zaista mora da kupi ruski paket.

To se za sada nije dogodilo.

Analitičari odavno upozoravaju: problem nisu samo sankcije

Događaji poslednjih meseci pokazali su koliko je naftni sistem Srbije i dalje ranjiv.

Tokom leta nivo Dunava naglo je opao, što je ograničilo mogućnost alternativnog uvoza goriva baržama. U julu su takve isporuke iznosile tek oko četvrtine planiranog obima. Deo goriva morao je da se prevozi železnicom i kamionima, što je povećalo troškove logistike.

Taj slučaj je pokazao zašto Rafinerija Pančevo za zemlju ima mnogo veći značaj od običnog velikog industrijskog pogona.

Srbija može da uvozi gotova goriva, ali je brzo i potpuno zameniti domaću preradu uvozom teško i skupo.

Zato glavni zahtev Beograda prema bilo kom budućem vlasniku ostaje očuvanje rada rafinerije.

U analitičkim procenama transakcije oko NIS-a već je više puta naglašeno da ključno pitanje nije samo promena ruskog vlasnika, već i garancije obima prerade, snabdevanja gorivom i očuvanja srpskog uticaja na strateške odluke kompanije.

Srbija ima još jedan problem - vreme

Sankcioni režim pretvorio je NIS u kompaniju koja faktički živi od jedne američke licence do sledeće.

OFAC produžava mogućnost rada kompanije, MOL dobija dozvolu da nastavi pregovore, a Beograd svakog meseca izbegava najteži scenario.

Ali strukturno se ništa ne menja.

Srbija ostaje zavisna od odluke američkog regulatora o kompaniji koja obezbeđuje glavni deo domaćeg tržišta goriva.

Svako novo odlaganje zato je istovremeno i dobra i loša vest.

Dobra - jer rafinerija nastavlja da radi i nema neposredne opasnosti od nestašice goriva.

Loša - jer konačnog rešenja za NIS ponovo nema.

Moskva ne želi potpuno da izgubi energetske pozicije

Situaciju sa NIS-om treba posmatrati zajedno sa ruskim isporukama gasa.

Srbija je upravo produžila sporazum sa Gaspromom o isporuci gasa do 31. decembra 2026. godine. Zemlja će nastaviti da dobija oko 6,1 milion kubnih metara gasa dnevno po ranijim komercijalnim uslovima.

Rusija tako istovremeno vodi sa Srbijom dva važna energetska procesa.

U gasnom sektoru Moskva zadržava ključnu poziciju kao dobavljač.

U naftnom sektoru ruski kapital bi, pod pritiskom američkih sankcija, trebalo da izađe iz NIS-a.

Iz ugla Moskve, dobrovoljno i brzo odustajanje od NIS-a značilo bi gubitak jednog od poslednjih velikih ruskih korporativnih aktiva u energetici Jugoistočne Evrope.

To takođe može da objasni zašto su komercijalni pregovori dobili političku težinu.

Može li Srbija sama da kupi NIS?

Ako pregovori MOL-a i Gazprom Nefta zaista konačno propadnu, to pitanje će se neizbežno vratiti.

Beograd je već pokazao spremnost da poveća državni udeo, a lider opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je, posle navoda Forbes Serbia, izjavio da bi neuspeh pregovora mogao biti prilika da država kupi NIS. Ministarka energetike, međutim, odbacila je samu polaznu pretpostavku o prekidu pregovora.

Ekonomski, takav scenario bi od države zahtevao značajna sredstva.

Pored kupovine ruskog udela, Srbija bi morala da finansira razvoj rafinerije, logistiku, obrtni kapital i investicione programe kompanije.

Zauzvrat bi država dobila pun strateški nadzor nad ključnim elementom nacionalne energetike.

Druga mogućnost je potraga za novim stranim investitorom. Ali ona strane vraća istom problemu: kupac mora biti prihvatljiv ne samo prodavcu i Srbiji, već i OFAC-u.

30. oktobar pokazaće znatno više nego prethodni rokovi

Nova licenca OFAC-a važi do 30. oktobra.

Ako do tada MOL i Gazprom Neft potpišu konačni ugovor, pitanje NIS-a preći će iz geopolitičke u korporativnu ravan: biće potrebno dobiti regulatorna odobrenja, sprovesti plaćanje i početi integraciju kompanije u MOL.

Ako usledi još jedno odlaganje bez transakcije, verzija da pregovori faktički tapkaju u mestu dobiće znatno više osnova.

A ako američka strana odluči da više ne produžava postojeći režim, pritisak na sve učesnike naglo će porasti.

Glavni problem Srbije je u tome što je od svih strana u pregovorima upravo ona najmanje zainteresovana za odugovlačenje.

Gazprom Neft može da čeka povoljnije uslove. MOL može da nastavi pregovore. OFAC može da produžava ili ne produžava licence.

Za Srbiju je, međutim, NIS jedina rafinerija, najveći deo domaćeg tržišta naftnih derivata i jedan od ključnih elemenata energetske bezbednosti.

Zato 30. oktobar nije samo još jedan sankcioni rok. To je provera da li realna transakcija MOL-Gazprom Neft i dalje postoji ili su se pregovori pretvorili u mehanizam stalnog produžavanja privremenog statusa NIS-a.

Za sada se pouzdano zna samo jedno: neposredna opasnost za rad Rafinerije Pančevo ponovo je odložena. Strateški problem NIS-a nije.