Srbija ponovo pokušava da se vrati na tržište Libije - jedno od onih spoljnih tržišta na kojima su jugoslovenske i srpske kompanije istorijski imale snažne pozicije u građevinarstvu, infrastrukturi i inženjerskim projektima.

Privredna komora Srbije saopštila je da je u Libiji boravila zvanična srpska državno-poslovna misija, koju je predvodila ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević. Nakon posete, strane su se dogovorile da formiraju zajedničku komisiju Srbije i Libije, kao i da nastave saradnju između Privredne komore Srbije i libijskih poslovnih organizacija.

U pregovorima je učestvovalo sedam srpskih kompanija: Majevica, Yumco, Kontakt, Unipromet, Hector, Galenika i MIND Group. One su predstavljale farmaceutsku industriju, građevinarstvo, prečišćavanje vode, poljoprivrednu mehanizaciju, tekstilnu industriju, metaloprerađivački sektor i industrijsku proizvodnju. Upravo ove oblasti Privredna komora Srbije navodi kao najperspektivnije za povratak srpskog biznisa na libijsko tržište.

Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom 1970-ih i 1980-ih godina srpske kompanije su učestvovale u izgradnji brana, mostova, puteva, bolnica i aerodroma u Libiji, a u jednom trenutku u toj zemlji radilo je više od 20 hiljada srpskih inženjera, stručnjaka i radnika. Sada Beograd pokušava da iskoristi taj kapital poverenja u trenutku kada Libija ulazi u novi investicioni ciklus.

Trenutna trgovinska razmena zasad je veoma mala. Prema podacima UN Comtrade, koje objavljuje Trading Economics,, izvoz Srbije u Libiju u 2024. godini iznosio je 17,27 miliona dolara, dok je uvoz iz Libije iznosio 60,55 miliona dolara. To znači da je ukupna robna razmena bila oko 78 miliona dolara, pri čemu je Srbija imala deficit od oko 43 miliona dolara.

Srbija je u Libiju uglavnom izvozila gotove proizvode: duvanske proizvode, plastiku, kakao i čokoladne proizvode, pića, prerađeno povrće i voće, ulja, žive životinje i deo elektrotehničke opreme. Gotovo ceo uvoz Srbije iz Libije odnosio se na mineralna goriva - 58,9 miliona dolara od ukupno 60,55 miliona dolara.

Međutim, potencijal Libije mnogo je veći od sadašnjih brojki u trgovini sa Srbijom. Prema podacima Centralne banke Libije, ukupan uvoz zemlje u 2024. godini iznosio je 23,34 milijarde dolara, a izvoz 32,1 milijardu dolara. Ekonomija Libije i dalje snažno zavisi od nafte: izvoz nafte čini više od 95% ukupnog izvoza, ali zemlji je istovremeno potreban veliki obim uvoznih industrijskih, infrastrukturnih i potrošačkih proizvoda.

Glavni dobavljači Libije trenutno su Kina, Turska, Italija, Egipat i UAE.

Praktični smisao za Beograd je jednostavan: Libija ne može postati masovno tržište za srpski izvoz, ali može postati tržište projektnog biznisa. Građevinarstvo, prečišćavanje vode, farmaceutika, poljoprivredna mehanizacija, metaloprerađivačka industrija i industrijska proizvodnja upravo su segmenti u kojima Srbija može da prodaje ne samo robu, već i iskustvo.

Rizik je takođe očigledan: Libija ostaje politički složeno i nestabilno tržište. Zato će povratak na to tržište zavisiti ne samo od memoranduma, već i od garancija plaćanja, osiguranja ugovora, lokalnih partnera i sposobnosti srpskih kompanija da rade u uslovima povišenog rizika zemlje.