Rusija ostaje najveći pojedinačni izvor direktnih stranih investicija u Crnu Goru za ceo period nakon obnove nezavisnosti zemlje 2006. godine. Na ruski kapital odnosilo se oko 13% ukupnog bruto priliva SDI, proizlazi iz nove analize Privredne komore Crne Gore, objavljene 4. septembra 2026. godine. Ukupno je tokom dve decenije zemlja privukla oko EUR16 mlrd stranih investicija iz više od 120 država.

Pritom struktura investicija pokazuje važnu posebnost crnogorske ekonomije: ogroman priliv stranog kapitala u odnosu na veličinu zemlje nije doveo do uporedivog razvoja izvozne industrije. Značajan deo novca usmeren je u nekretnine, turizam, usluge i unutargrupno finansiranje, dok su ulaganja u proizvodnju i tehnološke sektore ostala ograničena.

Ko je najviše uložio u Crnu Goru posle 2006. godine

Prema podacima analize Privredne komore Crne Gore, rang-lista glavnih zemalja investitora za ceo period nakon obnove nezavisnosti izgleda približno ovako:

*Okvirni iznos izračunat je na osnovu ukupne procene od EUR16 mlrd i udela koje je navela Privredna komora Crne Gore. Sama komora u objavljenoj analizi pre svega daje udele, pa iznose ne treba posmatrati kao tačne računovodstvene pokazatelje.

Zajedno je ovih osam zemalja obezbedilo oko 54% svih SDI koje su pristigle u Crnu Goru posle 2006. godine.

Rusko liderstvo formiralo se pre svega u prvih deceniju i po nakon sticanja nezavisnosti. Već u periodu 2006-2015. Rusija je u zemlju uložila oko EUR1,18 mlrd, odnosno 16,2% svih SDI tog perioda. Italija je tada obezbedila EUR598 mln, Austrija EUR585 mln, Švajcarska EUR573 mln, a Kipar EUR424 mln.

Ruski kapital pritom je bio raznovrsniji nego što se obično smatra. Prema podacima komore, raspoređivao se između nekretnina, kompanija i banaka, kao i unutargrupnog finansiranja. Za Srbiju, Nemačku, SAD i Tursku znatno izraženiji pravac bile su nekretnine. Švajcarska, Azerbejdžan i UAE bili su primetnije zastupljeni kroz međukompanijske kredite.

Italija se razlikovala od ostalih po energetskim investicijama

Posebno mesto zauzima Italija. Za razliku od većine velikih investitora, italijanski kapital je istorijski bio usmeren pretežno direktno u kompanije, pre svega u energetiku.

Jedna od najvećih pojedinačnih transakcija posle nezavisnosti bio je ulazak italijanske A2A u kapital državne elektroenergetske kompanije EPCG 2009. godine. Privredna komora Crne Gore ovu investiciju naziva najvećom pojedinačnom transakcijom posmatranog perioda.

Rusija je lider bila i u poslednjoj deceniji

Čak i ako se uzme noviji period 2015-2024. godine, Rusija je zadržala prvo mesto. Prema zvaničnom pregledu komore, tokom tih deset godina u Crnu Goru je pristiglo EUR8,24 mlrd bruto SDI.

Rusija je obezbedila EUR954 mln, odnosno 11,6%. Zatim su sledile Srbija sa EUR694 mln, Švajcarska sa EUR559 mln, UAE sa EUR482 mln, Italija sa EUR480 mln, Turska sa EUR470 mln, Nemačka sa EUR428 mln, Azerbejdžan sa EUR420 mln, Austrija sa EUR410 mln i SAD sa EUR279 mln. Na prvih deset zemalja odnosilo se 62,8% ukupnog priliva.

To daje detaljniju sliku druge grupe velikih investitora, koju opšta analiza od 2006. godine ne rangira u potpunosti.

Ali do 2025-2026. investiciona mapa se naglo promenila

Istorijsko prvo mesto Rusije više ne odražava aktuelnu situaciju.

U periodu januar-septembar 2025. godine najveći izvor novih investicija postala je Turska - EUR106 mln, a za njom je sledila Srbija - EUR102 mln. Nemačka je uložila EUR51 mln, Kipar EUR49 mln, SAD EUR47 mln, a UAE EUR33 mln.

Rusija je sa EUR28 mln pala tek na osmo mesto. Tako se formira prilično jasna slika: Rusija ostaje najveći investitor za ceo dvadesetogodišnji period, ali više nije glavni izvor novog kapitala.

Razlozi su povezani sa sankcijama, ograničenjima finansijskih operacija nakon ruske invazije na Ukrajinu i ubrzanjem integracije Crne Gore u EU. Istovremeno jačaju investitori iz Srbije, Turske, Nemačke, SAD i zemalja Persijskog zaliva.

Nekretnine su postale glavni magnet za strani kapital

Najočiglednija posebnost Crne Gore je ogromna uloga nekretnina.

U 2024. godini zemlja je primila oko EUR890 mln bruto SDI. Na nekretnine se odnosilo 51%, na unutargrupni dug 33%, na ulaganja u kompanije i banke samo 13%, dok su ostali pravci obezbedili oko 3%.

U periodu januar-septembar 2025. godine struktura se gotovo nije promenila: nekretnine su ponovo činile oko 51%, unutargrupni krediti 32%, a kapital kompanija i banaka samo 12%.

Upravo ovu neravnotežu Privredna komora smatra jednom od glavnih slabosti investicionog modela zemlje.

Posle pandemije investicije u nekretnine ponovo su naglo porasle i u pojedinim godinama približavale su se iznosu od EUR500 mln, čineći do polovine ukupnog priliva SDI.

Kako se menjao model stranih investicija

Uslovno, istorija stranog kapitala u Crnoj Gori posle 2006. godine može se podeliti na tri faze.

Prvi investicioni bum dogodio se u prvim godinama nezavisnosti. Stranci su aktivno kupovali banke, kompanije i nekretnine u kontekstu privatizacije, liberalizacije tržišta i očekivanja brzog rasta ekonomije. U pojedinim godinama godišnji priliv premašivao je EUR1 mlrd.

Nakon globalne finansijske krize tempo se usporio.

Novi talas počeo je oko 2015. godine zahvaljujući velikim turističkim i stambenim kompleksima, putnoj i energetskoj infrastrukturi. Među značajnim projektima tog perioda bili su izgradnja auto-puta Bar-Boljare i polaganje podmorskog energetskog kabla između Crne Gore i Italije.

Treća faza nastala je posle pandemije i karakteriše je brz rast stranih kupovina nekretnina.

Snažna strana Crne Gore istovremeno je postala njena slabost

Tokom dve decenije obim stranih investicija u pojedinim godinama iznosio je približno 20% BDP-a, što je izuzetno visok pokazatelj za evropsku ekonomiju. Upravo je strani kapital finansirao značajan deo turističke infrastrukture, nekretnina i modernizacije pojedinih sektora.

Ali Privredna komora Crne Gore napominje da je uticaj ovih ulaganja na produktivnost, izvoz i domaću proizvodnju bio znatno skromniji.

Investicije u fabrike, tehnološku proizvodnju i izvozno orijentisana preduzeća imaju veći multiplikativni efekat - stvaraju kvalifikovana radna mesta, prenose tehnologije lokalnom biznisu i povećavaju izvoz. Upravo takvih projekata Crnoj Gori i dalje nedostaje.

Sličan zaključak daje i Savet stranih investitora Crne Gore: u izveštaju za 2015-2025. godinu organizacija ukazuje na nedostatak produktivnih investicija koje stvaraju dugoročnu dodatu vrednost.

Tako investiciona istorija Crne Gore nakon nezavisnosti izgleda paradoksalno. Zemlja je izuzetno uspešna u privlačenju stranog kapitala u odnosu na veličinu ekonomije, ali je značajan njegov deo faktički kapitalizovan u zemljištu, stanovima, hotelima i uslugama.

Rusija ostaje istorijski investitor broj 1 sa udelom od oko 13%, ali se poslednjih godina težište brzo pomera ka Srbiji, Turskoj, Nemačkoj, SAD i drugim evropskim i regionalnim izvorima kapitala. Sledeća faza za Crnu Goru više neće biti borba za količinu SDI, već pokušaj da se promeni njihov kvalitet - da se privuče više novca u proizvodnju, tehnologije, energetiku i izvoz.