Državni dug Srbije sredinom 2026. godine premašuje EUR41 mlrd, ali je njegova struktura znatno složenija od uobičajene predstave o dugovima prema pojedinačnim državama. Najveći kreditori Beograda faktički su međunarodni investitori koji su kupili srpske obveznice, dok se među pojedinačnim stranim finansijskim partnerima izdvajaju Kina, Svetska banka, MMF, UAE i evropske finansijske institucije.

Prema poslednjim potpuno objavljenim podacima Ministarstva finansija, na 31. maj 2026. godine državni dug Srbije iznosio je EUR41,14 mlrd, odnosno 43,7% BDP-a. Od te sume EUR39,48 mlrd odnosilo se na direktne obaveze države, a oko EUR1,66 mlrd na dug za koji je država izdala garancije. Preliminarna procena Uprave za javni dug na 29. jul iznosi već 4,912 biliona dinara, što odgovara približno EUR42 mlrd po aktuelnom kursu.

Najdetaljnija otvorena struktura duga po konkretnim kreditorima za sada je dostupna za 31. januar 2026. godine. Na taj datum ukupan javni dug iznosio je EUR39,01 mlrd, uključujući direktni spoljni dug od EUR26,75 mlrd.

Glavni kreditor Srbije nisu ni Kina ni MMF, već tržište

Najveća pojedinačna grupa spoljnih obaveza Srbije su evroobveznice u iznosu od EUR10,32 mlrd.

To su hartije sa rokovima dospeća 2027, 2028, 2029, 2030, 2033, 2034. i 2036. godine, koje drže međunarodne banke, investicioni fondovi, osiguravajući i penzioni fondovi i drugi investitori.

Još oko EUR8,32 mlrd direktnog duga odnosilo se na državne hartije od vrednosti plasirane na domaćem tržištu Srbije.

Tako je oko polovine direktnog državnog duga Srbije faktički povezano sa tržištem obveznica, a ne sa međudržavnim kreditima.

Kina - oko EUR2,75 mlrd

Najveći pojedinačni strani državni bankarski kreditor Srbije ostaje Export-Import Bank of China.

Na 31. januar dug po kreditima kineske Exim Bank iznosio je oko EUR2,745 mlrd. Novac je privlačen gotovo isključivo za infrastrukturu: most Zemun-Borča, auto-puteve, energetski kompleks Kostolac B, železnicu Beograd-Budimpešta, deonicu Novi Sad-Subotica, Fruškogorski koridor i druge projekte.

Kineski krediti zanimljivi su po svojim uslovima. Na primer, zajam od $988,4 mln za izgradnju pruge Novi Sad-Subotica-Kelebija odobren je uz kamatu od 2% godišnje na period od 20 godina, uključujući petogodišnji grejs period. Naknada za upravljanje kreditom i naknada za rezervaciju iznose po 0,25%. Kredit pokriva 85% vrednosti projekta, dok preostalih 15% finansira Srbija.

Po sličnom modelu Exim Bank je finansirala i auto-put Preljina-Požega - kredit od $445 mln takođe pokriva 85% vrednosti projekta.

Uslovi pojedinačnih kineskih zajmova razlikuju se, ali je u celini reč o dugoročnom infrastrukturnom finansiranju, često povezanom sa učešćem kineskih izvođača.

Svetska banka - oko EUR2,29 mlrd

Na Međunarodnu banku za obnovu i razvoj, glavnu kreditnu strukturu Svetske banke, odnosilo se oko EUR2,287 mlrd direktnog duga Srbije.

Portfolio uključuje desetine projekata: puteve, železnice, zdravstvo, digitalizaciju državne uprave, upravljanje nepokretnostima, reformu državnih preduzeća, poljoprivredu, energetiku i zelenu tranziciju.

Ovde nema jedinstvene kamatne stope za ceo dug. Savremeni krediti IBRD-a obično se odobravaju na duge rokove, uz kamatu vezanu za osnovnu međunarodnu stopu plus maržu koju određuje Svetska banka. Zajmoprimac takođe može imati mogućnost da fiksira stopu ili menja valutnu strukturu duga.

MMF - broj zavisi od toga šta se računa kao dug

U izveštajima Ministarstva finansija na kraj januara stavka obaveza prema MMF-u iznosila je EUR2,278 mlrd. Međutim, ta cifra zahteva objašnjenje.

U nju su uključena ne samo neposredno povučena kreditna sredstva, već i obaveze povezane sa dve alokacije specijalnih prava vučenja SDR. Neposredni Stand-by Arrangement na kraju januara vodio se na približno EUR1,10 mlrd.

MMF je 2022. godine odobrio Srbiji dvogodišnji Stand-by aranžman u iznosu do SDR1,899 mlrd, odnosno oko EUR2,4 mlrd. Beograd je faktički iskoristio samo prve dve tranše od SDR949,46 mln, oko EUR1,2 mlrd, dok je preostali deo kreditne linije kasnije tretirao kao osiguranje i nije ga povukao.

Sada se taj dug već otplaćuje. Prema podacima samog MMF-a, na 31. jul 2026. godine neotplaćeni kredit Srbije smanjen je na SDR753,02 mln, odnosno okvirno oko EUR0,88 mlrd.

Pritom sadašnji trogodišnji program Srbije sa MMF-om - Policy Coordination Instrument - ne predviđa novac. To je program praćenja ekonomske politike i reformi, a ne nova kreditna linija. U junu 2026. godine MMF je završio njegov treći pregled.

Kamata na korišćena sredstva MMF-a nije fiksirana za ceo rok: određuje se standardnim sistemom stopa fonda i povezana je sa cenom SDR-a.

UAE - oko EUR1,8 mlrd

Obaveze prema Vladi Abu Dabija i Abu Dhabi Fund for Development na kraju januara iznosile su ukupno oko EUR1,81 mlrd.

Osnovu čine dva budžetska zajma prvobitne vrednosti po $1 mlrd. Pored njih ostaju manje obaveze po starijem budžetskom kreditu i projektu razvoja navodnjavane poljoprivrede.

Upravo ta dva milijardna kredita Srbija je ovog leta odlučila da još jednom produži.

Nakon izmena koje je odobrio parlament, jedna milijarda dolara treba da bude vraćena 14. avgusta 2027. godine, a druga 9. decembra 2027. godine. Kamatna stopa ostaje na nivou od 4% godišnje.

U suštini, Srbija plaća oko $80 mln kamata godišnje samo za to što ova dva milijardna duga ostaju neotplaćena.

Poseban stari kredit Abu Dhabi Fund-a svojevremeno je konvertovan pomoću valutnog svopa: prvobitna stopa od 2,25% zamenjena je evroobavezom približno uz 0,96% godišnje.

Evropska investiciona banka - EUR1,53 mlrd

Srbija duguje Evropskoj investicionoj banci oko EUR1,53 mlrd.

Novac je usmeravan na auto-puteve, železnice, zdravstvene ustanove, škole, vodnu infrastrukturu i druge projekte. Samo razvoj železničkog koridora Beograd-Niš predviđa mogućnost privlačenja do EUR1,1 mlrd od EIB-a.

Uslovi se razlikuju od projekta do projekta. EIB tradicionalno nudi duge rokove otplate i grejs periode. Na primer, u jednom od programa za Srbiju rokovi su iznosili 12-15 godina sa četiri-pet godina grejs perioda i mogućnošću izbora fiksne ili promenljive kamatne stope.

Rusija - oko EUR608 mln

Uprkos bliskim političkim i energetskim odnosima Moskve i Beograda, Rusija danas nije među najvećim kreditorima Srbije.

Na kraju januara dug prema ruskoj vladi iznosio je oko EUR608 mln.

On se sastoji od dva glavna izvozna kredita.

Po starom železničkom kreditu prvobitne vrednosti do $800 mln ostalo je oko EUR459,9 mln. Rusija je finansirala 85% vrednosti dogovorenih železničkih projekata, dok je Srbija obezbeđivala preostalih 15%. Kredit je korišćen za modernizaciju železničke infrastrukture i kupovinu ruskog voznog parka. Prvobitno je kamata bila utvrđena na nivou od 4,1% godišnje.

Drugi ruski državni izvozni kredit ima prvobitni obim od EUR172,5 mln, od čega je na kraju januara ostalo oko EUR148,2 mln.

On finansira 75% vrednosti niza novih železničkih projekata, uključujući dispečerski centar i infrastrukturne radove. Kamata po ovom zajmu je znatno niža - 2% godišnje, a kamata se plaća kvartalno. Posle izmena iz 2025. godine, za deo kredita koji ne bude iskorišćen do kraja 2027. predviđena je naknada od 1%.

Dakle, Rusija je primetan, ali relativno mali kreditor: dug prema njoj je približno četiri i po puta manji od obaveza prema kineskoj Exim Bank.

Strane komercijalne banke - gotovo EUR2,9 mlrd

Još jedna velika kategorija su krediti međunarodnih komercijalnih banaka. Na kraju januara oni su iznosili oko EUR2,87 mlrd.

Među kreditorima su JPMorgan Chase, Bank of China, Deutsche Bank, Société Générale, BNP Paribas, Natixis i druge banke. Novac je privlačen za Moravski koridor, program Clean Serbia, infrastrukturu Beograda i, posebno, kupovinu francuskih lovaca Rafale.

Samo dug po nekoliko JPMorgan kredita sa garancijama UKEF-a i MIGA-e premašivao je EUR1 mlrd, dok je iskorišćeni deo finansiranja kupovine Rafale preko Natixis-a iznosio oko EUR686 mln na kraju januara.

Uslovi takvih kredita zavise od projekta, garancije izvozne agencije, roka i valute.

Još oko EUR2 mlrd odnosi se na evropske institucije i stare kreditore

Srbija je takođe imala direktne obaveze prema:

Council of Europe Development Bank - oko EUR810 mln;

Agence Française de Développement - oko EUR397 mln;

KfW - oko EUR323 mln;

kreditorima Pariskog kluba - oko EUR289 mln;

EBRD - oko EUR217 mln;

EU - oko EUR78 mln.

Veliki deo ovog finansiranja povezan je sa infrastrukturom, energetikom, ekologijom, zdravstvom, železnicama i reformama javnog sektora.

Dve trećine srpskog duga ima fiksnu kamatnu stopu

Na kraju januara 65,1% državnog duga Srbije servisirano je po fiksnoj kamatnoj stopi, a još 34,9% po promenljivoj.

Od ukupnog javnog duga približno 25,2% direktno je zavisilo od EURIBOR-a, 5,8% od SDR stope, a još 3,9% od drugih promenljivih stopa.

Valutna struktura takođe ostaje važan rizik. Na evro je otpadalo 61,4% duga, na dinar 20,8%, na dolar 11,7%, a na SDR 5,8%.

Zato stabilan kurs dinara ima direktan značaj za državne finansije.

Ali Srbija ima veoma veliki devizni jastuk

Uprkos rastu apsolutnog državnog duga, pozicija Srbije za sada ostaje prilično stabilna.

Na kraju jula 2026. godine bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije dostigle su rekordnih EUR30,50 mlrd, povećavši se za jedan mesec za gotovo EUR900 mln.

Neto devizne rezerve takođe su dostigle rekordnih EUR25,99 mlrd.

Postojeći obim dovoljan je za finansiranje približno sedam meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standardnog pokazatelja adekvatnosti rezervi.

Poređenja radi, devizne rezerve već odgovaraju gotovo tri četvrtine ukupnog državnog duga zemlje.

Pritom dinar ostaje izuzetno stabilan. Krajem jula i u prvoj polovini avgusta kurs se kretao u veoma uskom rasponu oko 117,3 dinara za evro. Narodna banka aktivno ublažava oscilacije: samo u julu je, naprotiv, kupila na domaćem tržištu EUR570 mln, popunjavajući rezerve u uslovima pritiska na jačanje dinara.

Sam MMF u poslednjem pregledu takođe navodi umeren državni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem kao glavne finansijske amortizere Srbije.

Tako Srbija zaista mnogo pozajmljuje i aktivno koristi istovremeno tržište evroobveznica, kineske infrastrukturne kredite, sredstva međunarodnih finansijskih organizacija, UAE, evropske banke i Rusiju. Ali uz javni dug od oko 44% BDP-a, devizne rezerve veće od EUR30 mlrd i praktično stabilan kurs dinara, dužnička pozicija zemlje za sada izgleda upravljivo.