Srbija priprema najveće ažuriranje radnog zakonodavstva u poslednjih nekoliko godina. Nova pravila treba da obuhvate rad na daljinu, digitalne platforme, algoritamsko upravljanje zaposlenima i savremene oblike rada koje važeći Zakon o radu reguliše samo delimično.

Međutim, važno pojašnjenje: tekst novog zakona za sada ne postoji.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije saopštilo je da će od septembra 2026. godine, zajedno sa ekspertima EU, početi da formuliše konkretne zakonske odredbe. Nakon toga predlozi će biti razmatrani sa sindikatima, poslodavcima i drugim zainteresovanim stranama. Tek do završetka projekta, planiranog za kraj marta 2027. godine, uz mogućnost produženja za još tri meseca, vlasti nameravaju da odluče da li će biti pripremljen potpuno novi Zakon o radu ili obimne izmene postojećeg.

Priprema izmena odvija se u okviru Twinning projekta „Podrška unapređenju uslova rada i pripremi Republike Srbije za učešće u EURES-u“.

Projekat vredan EUR2 mln finansira Evropska unija. U njemu učestvuju eksperti iz Grčke, Francuske, Švedske i Slovenije. Ministarstvo rada je zvanično navodilo da je jedan od ciljeva projekta priprema novog Zakona o radu, kao i prvog posebnog Zakona o radnoj praksi.

Projekat je počeo u martu 2025. godine. Prema informacijama Ministarstva rada, eksperti su analizirali usklađenost srpskog zakonodavstva sa 21 direktivom EU. Od marta do avgusta 2026. godine održano je 12 fokus grupa, na kojima su razmatrane konkretne opcije izmena.

Evropska unija posebno navodi da modernizacija zakonodavstva treba da poboljša zaštitu radnika u platformnoj ekonomiji, ravnotežu između rada i privatnog života, borbu protiv diskriminacije i socijalni dijalog.

Važeći srpski Zakon o radu već poznaje pojmove rada od kuće i rada na daljinu.

Član 42 predviđa radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Ugovor mora da odredi trajanje radnog vremena, način kontrole rada, opremu koju obezbeđuje poslodavac, korišćenje sopstvene opreme zaposlenog i naknadu troškova povezanih sa radom.

Pritom osnovna zarada zaposlenog koji radi na daljinu ne može biti niža od zarade osobe koja isti posao obavlja u kancelariji. Na zaposlene koji rade na daljinu primenjuju se i pravila o radnom vremenu, prekovremenom radu, odmoru i godišnjem odmoru.

Problem je u tome što su sadašnje odredbe pisane pre masovnog širenja hibridnog rada.

Prema podacima ankete o radnoj snazi koje navodi NALED, u Srbiji je 2024. godine od kuće radilo oko 219,1 hiljada ljudi. Pritom važeći zakon radu van prostorija poslodavca posvećuje samo nekoliko posebnih odredbi.

NALED je već predložio preispitivanje člana 42 Zakona o radu.

Među predloženim izmenama su jasno razdvajanje rada od kuće i rada na daljinu, kao i utvrđivanje da li takav režim može biti stalan, privremen ili povremen.

Posebno se predlaže da se propiše u kojim satima zaposleni mora biti dostupan poslodavcu, kako se evidentira radno vreme, ko obezbeđuje računar i drugu opremu, kako se nadoknađuju internet, struja i drugi troškovi, koliko dugo zaposleni može raditi van kancelarije, kao i kako se računaju prekovremeni i noćni rad, odmor i godišnji odmor.

To su za sada predlozi, a ne odredbe budućeg zakona. Međutim, upravo oni pokazuju jedan od najverovatnijih pravaca reforme: hibridni rad treba da se pretvori iz individualnog dogovora između zaposlenog i poslodavca u znatno jasnije regulisan režim.

Ovde je posebno važno ne mešati različite kategorije radnika.

„Frilenser“ danas uopšte nije pravni termin srpskog zakonodavstva. To je direktno navedeno na zvaničnom portalu Frilenseri, napravljenom za prijavljivanje prihoda ove kategorije radnika.

Od 2023. godine Srbija pre svega reguliše oporezivanje prihoda frilensera. Odgovarajući sistem samooporezivanja uveden je izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, usvojenim u decembru 2022. godine.

Preko portala prihod mogu prijavljivati, na primer, rezidenti Srbije koji primaju novac od stranih kompanija ili fizičkih lica koja sama ne obračunavaju srpske poreze i doprinose.

Ali registracija na portalu ne stvara poseban radni status i sama po sebi ne pretvara osobu u zaposlenog.

Zato novi Zakon o radu ne mora nužno da proširi klasične radne garancije na svakog programera, dizajnera ili konsultanta koji samostalno radi sa stranim klijentom.

Glavno pitanje reforme nalazi se na drugom mestu - kada je formalno nezavisni izvođač u stvarnosti zaposleni radnik.

Posebno ozbiljne promene moguće su za radnike digitalnih platformi - kurire, vozače i druge ljude koji zadatke dobijaju preko aplikacija.

U Srbiji već traju konsultacije o njihovom budućem statusu. Centar za istraživanje javnih politika, na poziv Ministarstva rada, učestvovao je u raspravi i predložio priznavanje radnog odnosa u slučajevima kada posao ima stalni i zavisni karakter.

To odgovara smeru nove Direktive EU 2024/2831 o platformskom radu, koja je deo analize u okviru reforme zakonodavstva Srbije.

Evropska pravila zahtevaju uspostavljanje efikasne oborive pretpostavke radnog odnosa u situacijama kada činjenice ukazuju na to da osoba stvarno radi kao zaposleni, uprkos formalnom angažovanju kao samostalnog izvođača.

To ne znači automatsko pretvaranje svih radnika Glovo, Wolt, Uber ili drugih platformi u zaposlene na neodređeno. Ali ako platforma faktički određuje uslove rada, kontroliše obavljanje zadataka i odnos ima karakteristike zavisnog rada, dokazivanje postojanja radnog odnosa trebalo bi da postane lakše.

Upravo tu reforma može imati najznačajnije finansijske posledice za platforme i posrednike - od obaveznih socijalnih doprinosa do godišnjih odmora, radnog vremena i drugih garancija, ako osoba bude priznata kao radnik.

Još jedna suštinski nova tema je algorithmic management, odnosno upravljanje radom pomoću algoritama. Danas aplikacija može da raspoređuje porudžbine, izračunava rejting kurira, određuje pristup zadacima ili faktički utiče na prekid saradnje.

Direktiva EU o platformskom radu zahteva veću transparentnost takvih sistema. Automatizovane odluke moraju biti pod ljudskom kontrolom, a radnik mora imati mogućnost da ospori odluke koje je doneo algoritam.

To je jedan od razloga zbog kojih se novi srpski zakon o radu ne može posmatrati samo kao još jedna izmena pravila o odmorima ili platama. Reč je o pokušaju da se digitalna ekonomija prvi put ugradi u tradicionalni sistem radnog prava.

Reforma je znatno šira od rada na daljinu i platformi. Srbija treba da približi svoje zakonodavstvo, između ostalog, evropskim pravilima o transparentnim i predvidivim uslovima rada. Direktiva EU 2019/1152 pojačava zahteve za informisanje radnika o uslovima zaposlenja i štiti ljude sa nestabilnim ili nepredvidivim rasporedom.

Još jedan pravac je ravnoteža između rada i porodičnog života. Direktiva 2019/1158 utvrđuje minimalne zahteve za odsustva roditelja i osoba koje pružaju negu, kao i pravo određenih radnika da zatraže fleksibilan režim rada.

Zato bi u konačni paket izmena potencijalno mogla da uđu pravila koja se odnose na radno vreme, roditeljska prava, informisanje radnika, fleksibilno zapošljavanje i određene aspekte zarada.

Ali tačna rešenja za sada nisu objavljena. Do usvajanja izmena nastavlja da važi sadašnji Zakon o radu. Zato poslodavci ne moraju hitno da menjaju ugovore sa zaposlenima koji rade na daljinu ili frilenserima samo zbog vesti o pripremi reforme.

Sledeća zaista važna faza počeće u septembru 2026. godine, kada Ministarstvo rada i eksperti Twinning projekta treba da pređu sa analize na formulisanje konkretnih zakonskih odredbi.

Nakon pojave punog teksta počeće rasprava sa socijalnim partnerima. Pritom ni samo Ministarstvo još nije odlučilo da li će rezultat biti potpuno novi Zakon o radu ili veliki paket izmena postojećeg zakona. Odluka bi trebalo da bude doneta do završetka Twinning projekta u proleće 2027. godine.

Zato će za biznis u narednim mesecima najvažnija pitanja biti pravila nadoknade troškova pri radu na daljinu, evidencija radnog vremena, status radnika na platformama, korišćenje algoritama za upravljanje zaposlenima i moguće proširenje socijalnih garancija.

Za radnike glavni efekat reforme može biti u nečemu drugom: zakonodavstvo treba da počne da prepoznaje ne samo osobu koja svakog dana dolazi u fabriku ili kancelariju, već i zaposlenog za kućnim računarom, kurira sa aplikacijom i čoveka čiji rad kontroliše algoritam.