Ukupan obim aktive investicionih fondova Srbije premašio je EUR2,4 mlrd, ali je gotovo 80% tih sredstava i dalje koncentrisano u fondovima očuvanja vrednosti i novčanim fondovima, što ukazuje na ograničenu dubinu domaćeg tržišta kapitala.

Ovi podaci predstavljeni su 9. septembra na konferenciji „Kapital u pokretu“ u beogradskom Sava Centru. Prema rečima izvršnog direktora Intesa Investa i predsednika udruženja društava za upravljanje investicionim fondovima pri Privrednoj komori Srbije Srđana Maletića, industrija investicionih fondova ostaje jedan od najbrže rastućih segmenata finansijskog sistema zemlje.

Prema podacima organizatora konferencije, ukupna aktiva sektora dostigla je približno EUR2,44 mlrd, a broj klijenata investicionih fondova premašio je 95 hiljada ljudi. Tokom poslednje dve godine obim aktive povećan je za 70%, a tokom decenije - gotovo deset puta.

Najveći igrač na tržištu ostaje Intesa Invest, čija je aktiva pod upravljanjem početkom septembra prvi put premašila EUR1 mlrd. Kompanija zauzima više od 41% srpskog tržišta u segmentu upravljanja alternativnim investicionim fondovima. U periodu januar-avgust 2026. neto priliv sredstava u fondove Intesa Investa dostigao je EUR125,6 mln.

Međutim, struktura tržišta ostaje prilično konzervativna. Prema rečima Maletića, gotovo 80% svih sredstava nalazi se u novčanim fondovima, usmerenim pre svega na upravljanje tekućom likvidnošću, a ne na dugoročno investiranje.

„To nisu fondovi koji investitorima mogu da obezbede zadovoljavajući dugoročni prinos. Njihova osnovna funkcija je upravljanje tekućom likvidnošću“, istakao je on.

Takva struktura znači da značajan deo rastuće štednje srpskih građana i kompanija faktički ostaje u depozitima i kratkoročnim finansijskim instrumentima i samo ograničeno odlazi u akcije, korporativne obveznice, infrastrukturne projekte i druge oblike dugoročnog finansiranja ekonomije.

Ako bi se makar 10% sadašnjih EUR2,4 mlrd aktive fondova preusmerilo u korporativne obveznice, akcije i alternativne instrumente, to bi obezbedilo oko EUR240 mln dodatnog domaćeg kapitala.

U Srbiji i dalje dominira bankarski model finansiranja biznisa, dok tržište javnih akcija i korporativnog duga ostaje malo. To stvara svojevrstan zatvoreni krug: investicioni fondovi raspolažu sve većim obimom kapitala, ali im nedostaju kvalitetni i likvidni srpski instrumenti, dok kompanije ne žure da izađu na tržište kapitala zbog ograničene baze kupaca.

Maletić smatra da investicioni fondovi već mogu postati ozbiljan izvor tražnje za akcijama i korporativnim obveznicama, ali je za to potrebno povećati ponudu kvalitetnih finansijskih instrumenata i postepeno produžiti investicioni horizont samih klijenata. Njegov cilj za sektor je dostizanje EUR3 mlrd aktive već u 2027. godini.