Srbija ostaje zainteresovana za sticanje udela od 5–10% u projektu proširenja mađarske nuklearne elektrane Paks-2; međutim, nakon promene vlasti u Budimpešti, uslovi potencijalnog posla mogu se promeniti.

Nova mađarska vlada, na čelu s Peterom Mađarom, najavila je da će preispitati finansiranje i realizaciju projekta, čiji se trošak procenjuje na 12,5 milijardi evra. Projekat obuhvata izgradnju dva nova VVER reaktora ukupne snage oko 2 GV, ugovor za koji je bez tendera dodeljen ruskoj kompaniji Rosatom još 2014. godine.

Nova administracija naglašava transparentnost, pregled zaključenih sporazuma i procenu stvarnih troškova projekta. To može otežati pregovore, ali ne znači nužno odbacivanje nuklearne energije: Mađarska i dalje smatra nuklearne elektrane temeljem dugoročne energetske stabilnosti.

Za Srbiju, učešće u projektu Paks-2 ostaje strateški atraktivno. Beograd bi tako deo buduće potražnje za strujom zadovoljio stabilnom baznom proizvodnjom, bez potrebe da gradi sopstvenu nuklearnu elektranu od nule.

Međutim, srpska strana će sada morati da vodi pregovore u okviru nove političke realnosti. Dok je raniji model projekta počivao na sporazumima sklopljenim iza zatvorenih vrata između Budimpešte i Moskve, nova mađarska vlada verovatno će težiti većoj transparentnosti i usklađivanju s evropskim pravilima.

To bi moglo imati dve posledice. S jedne strane, proces će biti sporiji i komplikovaniji. S druge strane, učešće Srbije pod transparentnijim uslovima moglo bi biti politički prihvatljivije za EU i međunarodne finansijske institucije.

Ključno pitanje za Beograd nije samo cena udela, već i garancije za pristup električnoj energiji, uslovi finansiranja, regulatorna ograničenja i uloga Rusije u daljem razvoju projekta.

Tako Paaks-2 ostaje važna energetska prilika za Srbiju, ali nakon promene vlasti u Mađarskoj, ona prelazi iz politički dogovorene ideje u predmet novih, složenijih pregovora.