Srbija ostaje zainteresovana za sticanje udela od 5–10% u projektu proširenja mađarske nuklearne elektrane Paks-2; međutim, nakon promene vlade u Budimpešti, uslovi potencijalnog posla se mogu promeniti.

Nova vlada Mađarske, na čelu sa Peterom Mađarom, objavila je nameru da preispita finansiranje i realizaciju projekta, čiji se trošak procenjuje na 12,5 milijardi evra. Projekat obuhvata izgradnju dva nova VVER reaktora ukupne snage oko 2 GV, za koji je ugovor dodeljen ruskoj kompaniji "Rosatom" još 2014. godine bez tendera.

Nova administracija naglašava transparentnost, pregled zaključenih sporazuma i procenu stvarnih troškova projekta. To može otežati pregovore, ali ne znači nužno odbacivanje nuklearne energije: Mađarska i dalje smatra nuklearne elektrane temeljem dugoročne energetske stabilnosti.

Za Srbiju, učešće u projektu "Paaks-2" ostaje strateški atraktivno. Beograd dobija priliku da deo svoje buduće potražnje za električnom energijom zadovolji stabilnom proizvodnjom u osnovnom opterećenju, bez potrebe da gradi sopstvenu nuklearnu elektranu od nule.

Međutim, srpska strana će sada morati da vodi pregovore u okviru nove političke realnosti. Dok je prethodni model projekta bio zasnovan na sporazumima postignutim iza zatvorenih vrata između Budimpešte i Moskve, nova vlada u Mađarskoj će verovatno težiti većoj transparentnosti i usklađivanju sa evropskim pravilima.

To bi moglo imati dve posledice. S jedne strane, proces će postati sporiji i komplikovaniji. S druge strane, učešće Srbije u projektu pod transparentnijim uslovima može biti politički prihvatljivije za EU i međunarodne finansijske institucije.

Ključno pitanje za Beograd nije samo cena udela, već i garancije za pristup električnoj energiji, uslovi finansiranja, regulatorna ograničenja i uloga Rusije u daljem razvoju projekta.

Tako Paaks-2 ostaje važna energetska prilika za Srbiju, ali nakon promene vlasti u Mađarskoj, ona se prelazi iz politički dogovorene ideje u predmet novih, složenijih pregovora.