Kreditni ciklus u Srbiji sve više prati oporavak industrijske aktivnosti, ali raspodela finansijskih sredstava i dalje favorizuje podršku prometu nauštrb proširenja proizvodne baze.

Industrijski promet u Srbiji porastao je za 8% na godišnjem nivou u februaru 2026. godine. Rast u prerađivačkom sektoru iznosio je 7,9%, dok je u rudarskom sektoru bio 7,4%. Formalno, ovo ukazuje na prilično stabilnu vezu između finansijskog sektora i realne ekonomije.

Međutim, detaljnija analiza pokazuje da glavni podsticaj i dalje dolazi iz inostranstva.

Promet na spoljnim tržištima porastao je za 11,1%, dok je rast na domaćem tržištu iznosio svega 4,7%. To znači da značajan deo industrijske aktivnosti u zemlji počiva na izvozu, ugovornoj proizvodnji i integraciji u međunarodne lance snabdevanja, a ne na produbljivanju domaće industrijske baze.

U tom kontekstu, banke uglavnom finansiraju obrtni kapital, trgovinsko finansiranje i tekuću likvidnost kompanija. Drugim rečima, kredit podržava proizvodnju i realizaciju porudžbina, ali se retko pretvara u ulaganje u nove kapacitete, tehnologiju i rast produktivnosti. Upravo taj jaz između povećanog prometa i slabog strukturnog razvoja industrije predstavlja glavno ograničenje trenutnog modela rasta.

Slična situacija se uočava i u ključnim sektorima. Rast eksploatacije uglavnom je posledica spoljne potražnje i cenovnih uslova na tržištima sirovina, dok je u prerađivačkoj industriji rast uglavnom posledica montaže, prerade i poluproizvoda, a ne finalnih proizvoda visoke dodate vrednosti. Kreditni sistem tako pomaže ekonomiji da održi zamah, ali još nije postao instrument njene dublje modernizacije.