Beogradska berza je i dalje premala da bi bila punopravni izvor finansiranja za rast srpske ekonomije, izveštava Serbia Business, pozivajući se na podatke i grafike Narodne banke Srbije.

Glavni problem je niska tržišna kapitalizacija i slaba likvidnost berze. Za ekonomiju koja nastoji da ubrza rast i razvije industriju, infrastrukturu i regionalne kompanije, tržište javnog kapitala trenutno ima sporednu ulogu.

U praksi to znači da se srpske kompanije i dalje uglavnom oslanjaju na bankarske kredite, sopstvena sredstva, vladine programe, obveznice i direktne strane investicije. Berza nije postala glavni kanal za prikupljanje kapitala za preduzeća.

Slabo tržište kapitala takođe ograničava mogućnosti za investitore. Građani imaju malo likvidnih domaćih instrumenata osim depozita, nekretnina i bankarskih proizvoda. Penzioni fondovi i osiguravajuća društva takođe imaju ograničen prostor za diverzifikaciju u srpske akcije.

Podatak koji govori sam za sebe: od 2019. godine tržište nekretnina u Srbiji značajno je poraslo, dok je berza ostala plitka. To pokazuje kuda teče domaći kapital: u stanove, depozite, državne hartije od vrednosti i bankarske instrumente, a ne u akcije kojima se javno trguje.

Za ekonomiju, ovo nije samo problem finansiranja, već i transparentnosti. Kompanije koje izlaze na berzu moraju da ispunjavaju zahteve u oblasti računovodstva, korporativnog upravljanja i izveštavanja. Kada velike privatne kompanije izbegavaju kotiranje na berzi, tržište gubi mehanizam za vrednovanje kompanija, zaštitu manjinskih investitora i mogućnost da javnost učestvuje u rastu kompanija.

Za državu, ovo je dugoročno pitanje koje se odnosi na ekonomski model. Srbija ne može da se oslanja samo na banke, direktne strane investicije, javni dug i imovinu — ne u nedogled. Zrelija ekonomija zahteva razvijeno tržište kapitala.