Beogradska berza je i dalje premala da bi služila kao potpuno osposobljen izvor finansiranja za rast srpske ekonomije, izveštava Serbia Business, pozivajući se na podatke i grafikone Narodne banke Srbije.

Glavni problem je niska tržišna kapitalizacija i slaba likvidnost berze. Za ekonomiju koja nastoji da ubrza rast i razvije industriju, infrastrukturu i regionalne kompanije, tržište javnog kapitala trenutno igra sporednu ulogu.

U praksi to znači da se srpske kompanije i dalje uglavnom oslanjaju na bankarske kredite, sopstvena sredstva, vladine programe, obveznice i direktne strane investicije. Berza nije postala glavni kanal za prikupljanje kapitala za preduzeća.

Slabo tržište kapitala takođe ograničava mogućnosti za investitore. Domaćinstva imaju malo likvidnih domaćih instrumenata osim depozita, nekretnina i bankarskih proizvoda. Penzioni fondovi i osiguravajuća društva takođe imaju ograničen prostor za diverzifikaciju u srpske akcije.

Rečito je da je od 2019. godine tržište nekretnina u Srbiji značajno poraslo, dok je berza ostala plitka. To pokazuje kuda teče domaći kapital: u stanove, depozite, državne hartije od vrednosti i bankarske instrumente, a ne u akcije koje se javno trguju.

Za ekonomiju, ovo nije samo problem finansiranja, već i transparentnosti. Kompanije koje izlaze na berzu moraju da se pridržavaju zahteva u pogledu računovodstva, korporativnog upravljanja i obaveštavanja. Kada velike privatne kompanije izbegavaju kotiranje na berzi, tržište gubi mehanizam za vrednovanje kompanija, zaštitu manjinskih investitora i omogućavanje javnosti da učestvuje u rastu kompanija.

Za državu, ovo je dugoročno pitanje koje se odnosi na ekonomski model. Srbija ne može neograničeno da se oslanja samo na banke, direktne strane investicije, javni dug i imovinu. Zrelija ekonomija zahteva razvijeno tržište kapitala.