Srbija pravi još jedan korak ka usklađivanju svog finansijskog sistema sa regulatornim okvirom Evropske unije: Narodna banka Srbije je pripremila nacrt novog zakona o kreditnim institucijama, koji ima za cilj da modernizuje regulaciju bankarskog sektora i približi ga evropskim standardima.

Novi zakon ima za cilj da zameni ili značajno ažurira postojeće bankarske propise i približi srpski sistem ključnim direktivama EU o kapitalu, nadzoru, upravljanju rizicima, rezoluciji i postupanju sa bankama u poteškoćama.

Nacrt je deo obaveza Srbije u okviru pregovaranja o pristupanju EU, prvenstveno u okviru Poglavlja 9, koje se odnosi na finansijske usluge. On podrazumeva postepeno usklađivanje bankarskog zakonodavstva sa evropskim zahtevima u pogledu stabilnosti kreditnih institucija, zaštite deponenata, nadzornih ovlašćenja regulatora i mehanizama za reagovanje na bankarske krize.

Za bankarski sektor Srbije, ovo znači prelazak na složeniji i formalizovaniji regulatorni model. Banke će morati da posluju pod strožim zahtevima u pogledu kapitala, internih kontrola, korporativnog upravljanja, upravljanja rizicima i izveštavanja. Istovremeno, ovo bi trebalo da poveća poverenje investitora, klijenata i međunarodnih finansijskih institucija u srpski bankarski sistem.

Posebno je važan deo koji se odnosi na upravljanje krizama i rešavanje problema banaka. Narodna banka Srbije je prethodno pripremala izmene bankarskog zakonodavstva sa ciljem obezbeđivanja kontinuiteta kritičnih funkcija banaka, očuvanja finansijske stabilnosti i zaštite deponenata, investitora i javnih sredstava.

Novi zakon treba da se nadovezuje na ovaj pristup i približi srpski model bankarskom savezu EU.

Ovaj korak je važan za ekonomiju Srbije iz nekoliko razloga. Kao prvo, bankarski sektor ostaje glavni izvor finansiranja za preduzeća i javni sektor.

Drugo, značajan deo najvećih banaka u zemlji povezan je sa evropskim bankarskim grupacijama, pa usklađivanje propisa smanjuje regulatorne razlike između Srbije i EU. Treće, predvidljivije bankarsko okruženje važno je za strane investitore, posebno u industriji, infrastrukturi, energetici, nekretninama i IT sektoru.

Novi zakon je takođe deo šireg procesa integracije srpskog finansijskog sistema u evropsku infrastrukturu. 2026. godine Srbija je preduzela značajan korak ka SEPA: Nacionalna banka Srbije pridružila se registru Evropskog saveta za plaćanja u okviru šeme SEPA kreditnih transfera, što bi trebalo da pojednostavi i smanji troškove plaćanja u evrima.

Međutim, konvergencija sa EU u finansijskom sektoru odvija se u složenijem političkom okruženju. Brisel nastavlja da povezuje pristup Srbije evropskim sredstvima sa vladavinom prava, kvalitetom institucija i sprovođenjem reformi. Stoga, bankarsko zakonodavstvo može poslati pozitivan signal evropskim partnerima, ali samo po sebi neće rešiti sva pitanja u vezi sa tempom evropske integracije.

Za "Srpskog ekonomistu", ključni zaključak je da novi zakon o kreditnim institucijama nije samo tehnička reforma bankarskog sektora. To je deo šireg pokušaja da se Srbija integriše u evropski finansijski prostor – kroz bankarski nadzor, plaćanja, zaštitu deponenata, upravljanje krizama i transparentnija pravila kapitala.