Srpski profesionalni vozači mogli bi da imaju koristi od pojednostavljenog sistema za rad na relacijama između Srbije i zemalja EU nakon uvođenja dugoročne šeme viza za vozače u Hrvatskoj, dok Beograd očekuje sličan potez od Italije.

Ne radi se o ukidanju evropskih pravila boravka, već o pokušaju da se reši jedna od glavnih administrativnih prepreka za prevoznike: ograničenje boravka državljana koji nisu iz EU u Šengenskoj zoni na 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

Hrvatska je bila prva zemlja EU koja je preduzela takav korak. Hrvatski parlament usvojio je izmene i dopune Zakona o strancima 15. maja 2026. godine, a objavljene su 27. maja. Zakon predviđa dugoročnu vizu važeću do 365 dana za državljane trećih zemalja koji rade kao kamionski vozači u međunarodnom transportu, pod uslovom da su zaposleni u kompaniji iz treće zemlje i da vrše isporuke u Hrvatsku ili iz nje, kao i za vozače autobusa na međunarodnim linijama između Hrvatske i treće zemlje.

Za Srbiju, Italija bi mogla da postane sledeća ključna destinacija. Prema Blic biznis, srpska strana očekuje da bi Italija mogla da sledi primer Hrvatske, što bi bilo posebno važno za prevoznike koji redovno saobraćaju na relacijama između Srbije, Hrvatske, Italije i drugih zemalja EU.

Problem nije ograničen samo na Srbiju.

U januaru 2026. godine, vozači i udruženja prevoznika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije blokirali su teretne terminale na granicama sa EU, protestujući protiv stroge primene pravila od 90/180 dana i rizika od deportacije zbog prekoračenja dozvoljenog trajanja boravka u Šengenskom prostoru. Reuters je izvestio da su blokade pogodile ključni transportni koridor koji povezuje EU sa Turskom i Bliskim istokom.

Među zemljama EU direktno uključenim u ovaj transportni spor bile su Hrvatska, Grčka i Bugarska – na njihovim granicama sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom dogodile su se blokade ili zastoji.

Ekonomske štete nastale usled blokada bile su izuzetno velike. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, rekao je za Rojters da je zbog blokada bilo blokirano oko 93 odsto izvoza četiri zemlje, pri čemu su dnevni gubici iznosili približno 92 miliona evra.

Evropska unija je već prepoznala problem sa kojim se suočavaju pokretne profesije. Krajem januara 2026. godine, EU je predstavila svoju prvu strategiju za vize, koja predviđa veću fleksibilnost za kategorije radnika koji su primorani često da prelaze granice, uključujući vozače kamiona, sportiste i izvođače.

Međutim, prevoznici iz Srbije i Bosne i Hercegovine su tada izjavili da opšte izjave Brisela ne rešavaju automatski problem i stoga su pozvali na praktične mehanizme.

Za srpsku ekonomiju, pitanje D viza nije važno samo za transportne kompanije. Međunarodni drumski prevoz podržava izvoz industrijskih proizvoda, poljoprivrednih proizvoda, automobilskih komponenti, robe široke potrošnje i dostavu između Srbije i zemalja EU. Ako vozači ne mogu legalno da provedu dovoljno vremena u Šengenskoj zoni, prevoznici gube fleksibilnost, kompanije se suočavaju sa kaznama zbog kašnjenja, a neke firme mogu biti primorane da presele svoje operativne strukture u zemlje EU.

Uvođenje posebnih D viza preko Hrvatske, a potom potencijalno i preko Italije, neće poništiti Šengensko pravilo 90/180 za sve kategorije građana. Međutim, za profesionalne vozače, ovo bi moglo da posluži kao prelazno rešenje do uspostavljanja pan-evropskog režima. Ključno pitanje sada je koliko brzo Hrvatska počinje da sprovodi novu šemu u praksi i da li će Italija moći da ponudi sličan mehanizam za srpske prevoznike.