Srpski prevoznici zvanično su potvrdili pripremu nove regionalne blokade teretnog saobraćaja sa Evropskom unijom. Ako u preostalih nedelju dana ne bude pronađeno rešenje problema profesionalnih vozača, 14. septembra od 00:00 planira se zaustavljanje teretnog saobraćaja na granicama Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije sa EU. Akcija je najavljena kao neograničena - do pojave prihvatljivog rešenja iz Brisela.

U Srbiji Udruženje međunarodnih drumskih prevoznika PUMEDTRANS planira akciju odmah na 21 graničnom prelazu i transportnom punktu. Na spisku su, između ostalih, Batrovci na granici sa Hrvatskom, Horgoš i Kelebija sa Mađarskom, Vatin sa Rumunijom i Gradina sa Bugarskom. Na velikim prelazima planirano je zaustavljanje rada ulaznih i izlaznih teretnih terminala, a na manjim - teretnog saobraćaja na pristupnim putevima. Na intermodalnom terminalu luke Novi Sad predviđen je kontrolisani prolazak transporta.

Pritom ovo više nije samo pretnja koja se čula tokom leta. Posle pregovora početkom septembra prevoznici su doneli odluku o održavanju akcije. Evropska komisija je 1. septembra dala do znanja da ne namerava da menja osnovno šengensko pravilo 90 dana boravka u bilo kojih 180 dana. Brisel priznaje problem vozača, sportista i drugih visokopokretnih profesija, ali predlaže da se rešenja traže u okviru postojećih pravila - kroz dugoročne vize, dozvole za boravak, bilateralne dogovore ili, u pojedinim slučajevima, status pograničnog radnika.

Važno je precizirati: problem nije nastao zbog nove „vize EU“ za vozače. Građani Srbije i niza drugih zemalja regiona mogu da ulaze u Šengen bez vize za kratkoročni boravak, ali se na njih primenjuje limit 90/180. Vozaču međunarodnog kamiona svaki dan boravka u Šengenu računa se isto kao turisti, čak i ako samo nekoliko sati tranzitno prelazi Sloveniju ili Mađarsku. Sistem EES nije stvorio ovo ograničenje, ali je elektronska evidencija ulazaka i izlazaka učinila njegovu kontrolu znatno jednostavnijom i strožom. Upravo to potvrđuje Evropska komisija.

Prema proceni srpskih prevoznika, za normalan rad međunarodnom vozaču potrebno je oko 120-130 dana boravka u Šengenu tokom polugodišta. PUMEDTRANS tvrdi da se desetine srpskih vozača svakodnevno već vraćaju sa granica, a da je iskorišćenost voznih parkova regiona zbog manjka dostupnih vozača mogla da se smanji za oko 50%. To su procene same sektorske asocijacije, a ne zvanična statistika EU.

Za Srbiju je rizik posebno veliki zbog strukture trgovine. U periodu januar-jul 2026. godine spoljnotrgovinski promet zemlje dostigao je EUR46,6 mlrd, što je za 6,3% više nego godinu dana ranije. Na zemlje EU odnosilo se 58,6%, odnosno približno EUR27,3 mlrd trgovine samo za sedam meseci. U proseku to odgovara gotovo EUR129 mln robnog prometa sa EU dnevno, iako se, naravno, ne prevozi sav taj promet drumskim transportom.

Postoji i realan orijentir za moguće gubitke. Tokom prethodne blokade u januaru predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež procenjivao je direktnu štetu za ekonomije Zapadnog Balkana samo od zaustavljanja izvoza na oko EUR100 mln dnevno. Reuters je tada navodio sličnu procenu - oko EUR92 mln dnevno. Komora je takođe upozoravala na kazne za kašnjenje isporuke komponenti i proizvoda u iznosu od EUR10-50 hiljada dnevno za pojedina proizvodna preduzeća. Samo iz Srbije oko 10 hiljada kompanija izvozi proizvode u EU.

Ako se januarska kriza koristi kao orijentir, trodnevno zaustavljanje moglo bi da odloži izvoz regiona za približno EUR275-300 mln, a nedeljno za oko EUR650-700 mln. To ne treba automatski smatrati čistim ekonomskim gubitkom: deo robe biće isporučen nakon ukidanja blokade. Stvarni nenadoknadivi gubici nastaju zbog zastoja fabrika, raskida ugovora, kazni, kvarenja proizvoda, dodatnih skladišnih troškova i poremećaja proizvodnih ciklusa.

Upravo industrija može da oseti problem brže od maloprodaje. Srpske fabrike autokomponenti, elektroopreme, mašina i druge izvozne robe duboko su integrisane u evropske lance snabdevanja i često rade po modelu just-in-time. Ako komponenta treba da stigne u nemačku ili italijansku fabriku određenog dana, njena isporuka za nedelju dana nije dovoljna - proizvodna linija je do tog trenutka već mogla da stane.

Rizik postoji i u suprotnom smeru. Dugotrajna blokada odložiće uvoz opreme, komponenti, hemijskih proizvoda, hrane i robe široke potrošnje u Srbiju. Međutim, nestašice hrane u prodavnicama ili goriva nakon jednog ili dva dana blokade ne treba očekivati. Znatno opasniji je scenario u kojem akcija potraje nedelju dana ili duže.

Obični automobilisti formalno ne bi trebalo da budu blokirani na granici. Zvanično saopštenje PUMEDTRANS-a od 4. septembra govori upravo o zaustavljanju teretnog drumskog transporta, a ne kretanja privatnih automobila. Na najvećim prelazima, kao što su Horgoš i Batrovci, putnički i teretni terminali su odvojeni. Zato bi putnički automobili trebalo da nastave kretanje.

Ali probleme za putnike nije moguće potpuno isključiti. Nemačko-srpska privredna komora AHK već je upozorila na moguće poremećaje i teretnog i putničkog pograničnog saobraćaja i preporučuje da se planira dodatno vreme. Na manjim prelazima kamioni mogu fizički zauzeti pristupne puteve, a na velikim nagomilane kolone mogu stvarati zastoje i pre razdvajanja tokova.

Posebno pitanje su autobusi. Vozači međunarodnih autobusa suočavaju se sa istim pravilom 90/180 kao i kamiondžije. Oni su učestvovali u obraćanju prevoznika Evropskoj uniji, a pojedine transportne organizacije dopuštaju mogućnost njihovog pridruživanja protestu. Zato je za putnike međunarodnih autobuskih linija rizik od poremećaja veći nego za vlasnike privatnih automobila.

Danas je najverovatniji sledeći scenario: ako do 13. septembra Brisel ili pojedine zemlje EU ne ponude mehanizam koji će prevoznici smatrati stvarno primenljivim, 14. septembra teretni terminali će zaista stati. Za razliku od januarske akcije, sektorska udruženja sada unapred najavljuju da nema konkretnog datuma završetka protesta.

Pritom prostor za kompromis još postoji. Sama Evropska komisija priznala je da za profesionalne vozače 90 dana može biti nedovoljno i dopušta posebna nacionalna rešenja. Glavni problem prevoznika je u tome što bilateralni dogovor, na primer sa Mađarskom ili Hrvatskom, ne rešava pitanje tranzita kroz ceo Šengen. Sektor zato traži režim koji će važiti u svim zemljama Šengenske zone.

Za srpsku ekonomiju naredna nedelja postaje kritična. Do sada je spor izgledao kao migraciono-administrativni problem nekoliko desetina hiljada vozača. Od 14. septembra on rizikuje da se pretvori u regionalnu trgovinsku krizu koja svakodnevno može blokirati robne tokove vredne desetine ili čak stotine miliona evra između Zapadnog Balkana i EU.