Domaći potrošač postaje sve vidljiviji pokretač ekonomije Srbije u 2026. godini: realni promet u maloprodaji raste znatno brže od turističkog sektora, a rast zarada uz usporavanje inflacije podržava kupovnu moć stanovništva.

Već su junski podaci pokazivali primetno razilaženje između dinamike maloprodaje i turizma. Međutim, sveža statistika Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS), objavljena 31. avgusta, ovu tendenciju čini još izraženijom.

U julu je promet u maloprodaji porastao za 9,5% u tekućim cenama i za 8,2% realno u odnosu na jul 2025. godine. U periodu januar-jul realni rast maloprodaje iznosio je 7,3%, a nominalni 9%.

Poređenja radi, turizam pokazuje znatno umereniju dinamiku. U julu je Srbiju posetilo oko 476 hiljada turista, što je za 4,4% više nego godinu dana ranije, dok je broj noćenja povećan za samo 1,9% - na 1,381 mln. Noćenja stranih turista porasla su za 3,3%, a domaćih za svega 0,5%.

Prosečna neto zarada u junu dostigla je 120,4 hiljade dinara, povećavši se za 12,4% nominalno i za 9,4% realno na godišnjem nivou. U prvom polugodištu realne neto zarade porasle su za 8,4%. Medijalna zarada pritom je bila znatno niža - 94,3 hiljade dinara.

Istovremeno je inflacija naglo usporila. U julu su potrošačke cene bile svega 1,9% više nego godinu dana ranije, dok je još u julu 2025. godišnja inflacija iznosila 4,9%. Na mesečnom nivou cene su u julu čak smanjene za 0,2%.

Ova kombinacija - brzo rastuće zarade i relativno niska inflacija - znači značajno povećanje realnih raspoloživih prihoda i omogućava domaćinstvima da aktivnije troše novac.

Tendencija se već odražava na BDP. Ekonomija Srbije je u drugom kvartalu 2026. godine porasla za 3,8% na godišnjem nivou, posle 3,2% u prvom kvartalu.

Pritom teza da će potrošački rast nužno pogoršati spoljnotrgovinski bilans za sada nije potvrđena statistikom. U periodu januar-jul izvoz Srbije porastao je za 8,8% - na EUR21,1 mlrd, dok je uvoz povećan za 4,4% - na EUR25,5 mlrd. Trgovinski deficit se zato čak smanjio za 12,6%, na EUR4,41 mlrd.

Ipak, rizik ostaje. Ako dodatni prihodi stanovništva budu pretežno odlazili na uvozne automobile, elektroniku, odeću i drugu robu široke potrošnje, ubrzanje domaće tražnje više će stimulisati uvoz nego srpsku proizvodnju.

Zato je za ekonomiju sada ključno pitanje da li će domaći proizvođači i trgovinski lanci uspeti da dobiju dovoljno veliki deo novih potrošačkih izdataka.

U celini, struktura rasta Srbije u 2026. godini postaje uravnoteženija.