U Beogradu je prazno više od 1 mln kv. m komercijalnog prostora, pri čemu neki objekti mesecima, pa čak i godinama ne mogu da pronađu zakupce, javlja Radio-televizija Srbije (RTS).

Cena zakupa komercijalnog prostora u srpskoj prestonici okvirno iznosi EUR50-100 po kv. m, a u tržnim centrima može biti i viša. Dodatno opterećenje za zakupce predstavljaju komunalni troškovi i troškovi održavanja prostora.

Pritom RTS ne navodi metodologiju obračuna više od 1 mln kv. m praznog prostora i ne razdvaja taj pokazatelj na maloprodajne, kancelarijske i druge kategorije komercijalnih nekretnina.

„Danas se u Beogradu zapravo formiraju dva različita tržišta komercijalnih nekretnina. Dobri lokali u centru, u ulicama sa velikim pešačkim prometom, u blizini velikih stambenih kompleksa i u uspešnim tržnim centrima i dalje su traženi i mogu se izdavati po visokim cenama. Istovremeno, objekti sa slabom lokacijom, nepraktičnim rasporedom, nedovoljnim prometom ili previsokim očekivanjima vlasnika zaista mogu ostajati prazni mesecima. Zato sam po sebi veliki obim slobodnih površina još ne znači da zakup treba naglo da pojeftini u celom gradu“, smatra vlasnica beogradske agencije za nekretnine VIDOVSTAN Vera Egorova-Tolstaja.

Najviše cene karakteristične su za centralne i najprometnije delove Beograda - Knez Mihailovu ulicu, Terazije, deo Bulevara kralja Aleksandra kod Pravnog fakulteta, kao i za moderne tržne centre.

Prema oceni Egorove-Tolstaje, za maloprodajne nekretnine presudan faktor postaje sposobnost prostora da obezbedi stabilan tok potencijalnih kupaca.

„Za zakupca danas nije važan samo prostor u dobrom stanju. On računa koliko ljudi prolazi pored lokala, koliko je vidljiv sa ulice, da li u blizini postoje parking, javni prevoz, kancelarije ili stambeni kompleksi“, ističe ona.

Tržni centri i onlajn prodaja menjaju tržište

Kao jedan od razloga rasta broja praznih lokala RTS navodi promenu potrošačkih navika Beograđana. Deo trgovine seli se iz tradicionalnih prodavnica u centralnim ulicama u velike tržne centre i na internet. Odeća i prehrambeni proizvodi sve se češće kupuju onlajn, dok ugostiteljski objekti sve aktivnije koriste dostavu i format prodaje za poneti.

Istovremeno, širenje rada na daljinu smanjuje potrebu dela biznisa za klasičnim kancelarijskim prostorom.

Kao rezultat, na tržište istovremeno utiče nekoliko faktora - visoke zakupnine, komunalni troškovi, troškovi održavanja, razvoj elektronske trgovine i promena formata poslovanja kompanija.