Tekstilna, odevna, kožarska i obućarska industrija Srbije suočava se sa sve većim pritiskom zbog rasta troškova, nedostatka kvalifikovanih radnika i zavisnosti od niskomaržnog proizvodnje za strane naručioce.

Prema podacima TPP Srbije, izvoz proizvoda ove industrije u 2025. godini smanjen je za 3,3% i iznosio je oko EUR1,5 mlrd, odnosno 4,4% ukupnog robnog izvoza zemlje. U sektoru radi 49,8 hiljada ljudi, od čega 27,7 hiljada neposredno u proizvodnji odeće.

U industriji posluje oko 1,5 hiljada aktivnih kompanija i 6,1 hiljada preduzetnika. Uglavnom je reč o manjim preduzećima sa ograničenim mogućnostima za velike investicije, automatizaciju i stvaranje sopstvenih brendova. Udeo sektora u BDP-u Srbije u 2024. godini iznosio je oko 0,6%, pri čemu je poslednjih godina opadao.

Značajan deo preduzeća i dalje radi po modelu lohn-proizvodnje. Strani naručilac obezbeđuje dizajn, materijale i tehničke zahteve, dok srpska fabrika obavlja krojenje, šivenje, doradu i pakovanje. Takav model obezbeđuje zaposlenost i izvoz, ali glavna dodata vrednost od dizajna, brenda, logistike i maloprodaje ostaje kod strane kompanije.

Ranije su konkurentske prednosti Srbije bile relativno niska cena rada, blizina EU i mogućnost bržeg ispunjavanja manjih narudžbina nego kod proizvođača iz Azije. Međutim, rast plata i troškova energije postepeno smanjuje razliku u ceni proizvodnje, dok evropski brendovi mogu da preusmere narudžbine u Tursku, Severnu Afriku ili azijske zemlje.

Pritom su plate u ovoj industriji i dalje znatno ispod proseka u zemlji. U aprilu 2026. godine prosečna neto plata u Srbiji iznosila je 121,8 hiljada dinara. U proizvodnji tekstila dostigla je 99,8 hiljada dinara, a u proizvodnji odeće samo 80 hiljada dinara, što je približno 34% manje od proseka.

Niska primanja otežavaju privlačenje mladih radnika. Fabrike se suočavaju sa nedostatkom šivača, krojača, konstruktora odeće i proizvodnih tehničara, dok iskusni stručnjaci postepeno odlaze u penziju. Povećanje plata neophodno je za zadržavanje zaposlenih, ali kod ugovornog šivenja ono direktno smanjuje ionako nisku dobit preduzeća.

Ranjivost ovog modela pokazala se nakon zatvaranja više proizvodnih pogona. Benetton je 2025. godine obustavio rad fabrike u Nišu, što je pogodilo oko 900-950 zaposlenih. U jesen iste godine danska kompanija Kentaur zatvorila je pogon za proizvodnju radne odeće u Vranju, ostavivši bez posla 253 radnika. Kompanija je tu odluku objasnila potrebom da smanji troškove i objedini proizvodnju sa drugim dobavljačima.

Istovremeno, odlazak pojedinih investitora ne znači potpuno nestajanje ove industrije. Srbija zadržava prednosti u proizvodnji manjih serija, radne i zaštitne odeće, uniformi, medicinskog tekstila, tehničkih tkanina i proizvoda kod kojih su važni sertifikacija, kvalitet i kratki rokovi isporuke.