Stručnjaci za industriju smatraju da je izvozni model Srbije i dalje čvršće vezan za susedna nego za globalna tržišta.

U 2025. godini Srbija je izvezla robu vrednu 33,1 milijardu evra, uvezla robu vrednu 41,8 milijardi evra i zabeležila spoljnotrgovinski deficit od 8,8 milijardi evra. Međutim, slika se dramatično menja kada se posmatra isključivo region: trgovina sa zemljama CEFTA donela je Srbiji suficit od oko 3,4 milijarde evra.

Ovo je ključni pokazatelj za ekonomiju: Srbija ostaje zemlja sa deficitom u globalnoj trgovini, ali ostvaruje suficit u trgovini sa neposrednim susedima.

Srbija je izvezla robu u vrednosti od približno 5,5 milijardi evra u zemlje CEFTA, dok je iz njih uvezla robu vrednu oko 2,1 milijardu evra.

Najjači rezultat ostvaren je sa Bosnom i Hercegovinom: izvoz je iznosio oko 2,25 milijardi evra, uz suficit od približno 1,15 milijardi evra. Srbija je izvezla oko 1,4 milijarde evra u Crnu Goru, dok je uvezla oko 544 miliona evra.

Razlog nije samo geografski položaj. Srpski proizvodi, brendovi i dobavljači dobro su poznati na tržištima bivše Jugoslavije i Zapadnog Balkana. Poslovne veze, logistika, potrošačke navike i distributivni kanali tamo funkcionišu znatno lakše.

Međutim, ista ta regionalna snaga otkriva i slabost izvoznog modela. Srpskim kompanijama je teže da uđu na udaljena i zahtevnija tržišta, koja zahtevaju velike količine, ujednačen kvalitet, sertifikaciju, marketing, finansijsku stabilnost i partnerstvo s velikim maloprodajnim lancima.

Dobar primer je Kina.

Srbija je uvezla robu iz Kine vrednu oko 6 milijardi evra, dok je u tu zemlju izvezla robu vrednu oko 1,5 milijardi evra. Pri tome, više od dve trećine srpskog izvoza u Kinu činili su bakarna ruda i rafinisani bakar — što znači da još uvek nije reč o diversifikovanoj industrijskoj izvoznoj bazi, već o modelu koji se oslanja na sirovine i prirodne resurse.

Glavni zaključak je da su susedna tržišta i dalje ključna konkurentska prednost Srbije, ali nisu dovoljna za dugoročni rast. Sledeća faza mora biti usmerena ne samo na rast izvoza, već i na veću dodatu vrednost, preradu, sertifikaciju, poslovnu saradnju i sposobnost plasmana složenijih proizvoda izvan poznatog balkanskog tržišta.