U Bosni i Hercegovini ulazi se u završnicu kampanje pred Opšte izbore 4. oktobra, na kojima će 3,41 milion registrovanih birača odlučivati o sastavu vlasti na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou. Posebna pažnja usmerena je na izbor predsednika Republike Srpske i članova tročlanog Predsedništva BiH.

Centralna izborna komisija BiH raspisala je neposredne izbore za Predsedništvo BiH, Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, Narodnu skupštinu Republike Srpske, predsednika i potpredsednike Republike Srpske, kao i skupštine deset kantona Federacije BiH. U Centralni birački spisak upisana su 3.414.364 birača.

Za Srbiju i širi region jedan od najvažnijih ishoda biće raspodela vlasti u Republici Srpskoj. Aktuelni premijer RS Savo Minić kandidat je SNSD-a za predsednika Republike Srpske, dok SDS kandiduje svog predsednika Branka Blanušu. Na predsedničkom delu liste nalaze se još Bogdan Jovanović iz Stranke Život i nezavisni kandidat Marko Jorgić.

Milorad Dodik ovog puta nije na glasačkom listiću, ali kao lider SNSD-a aktivno učestvuje u kampanji. RTS ocenjuje da njegovo prisustvo ostaje jedan od važnih elemenata kampanje vladajuće stranke u Republici Srpskoj.
Dodatnu pažnju izazvala je poseta delegacije Republike Srpske Moskvi neposredno pred izbore. Minić i Dodik sastali su se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom nekoliko dana pre glasanja.

Važna je i trka za srpskog člana Predsedništva BiH. SNSD ponovo kandiduje aktuelnu članicu Predsedništva Željku Cvijanović. Njeni protivkandidati su Marinko Božović iz SDS-a i Nebojša Vukanović, lider Liste za pravdu i red.
U Federaciji BiH posebno se prati izbor hrvatskog člana Predsedništva. HDZ BiH kandiduje Darijanu Filipović, opozicioni hrvatski blok podržava nezavisnog Zdenka Lučića, dok je treći kandidat Slaven Kovačević iz Demokratskog fronta.

Ova trka ima širi politički značaj zbog dugogodišnjeg spora oko načina izbora hrvatskog člana Predsedništva. Hrvatski politički predstavnici već godinama traže izmene izbornog sistema koje bi, prema njihovom stavu, sprečile da brojniji bošnjački birači presudno utiču na izbor hrvatskog člana kolektivnog šefa države. Sa druge strane, protivnici takvih promena insistiraju na očuvanju biračkog prava građana u okviru postojećeg ustavnog sistema.

Za bošnjačkog člana Predsedništva kandiduju se aktuelni član Denis Bećirović, predsednik SDA Bakir Izetbegović, predsednik Stranke za BiH Semir Efendić i lider SBB-a Fahrudin Radončić.
Izbori će biti važni i kao prvi veliki test nove izborne tehnologije. CIK je za izbore 2026. nabavio sistem za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića na biračkim mestima. Ugovor je dodeljen grupi ponuđača predvođenoj Smartmatic BH.

U završnici kampanje u BiH se zbog toga ne raspravlja samo o rezultatima, već i o funkcionisanju novog sistema glasanja. Kako navodi RTS, iskustva sa nepravilnostima i problemima na prethodnim izborima učinila su uvođenje skenera jednim od važnih testova za CIK i izborni proces 4. oktobra.
Značaj izbora prevazilazi unutrašnju politiku BiH. Njihov ishod uticaće na odnose Sarajeva i Banjaluke, funkcionisanje zajedničkih institucija, odnose Republike Srpske sa Srbijom, kao i na nastavak evropskog puta Bosne i Hercegovine.

Bosna i Hercegovina ima jedan od najsloženijih političkih sistema u Evropi. Današnje ustavno uređenje nastalo je Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine, kojim je završen rat u BiH. Država se sastoji od dva entiteta - Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske - dok Brčko ima poseban status distrikta. Federacija BiH dodatno je podeljena na deset kantona.

Na državnom nivou funkcioniše tročlano Predsedništvo sastavljeno od jednog bošnjačkog, jednog hrvatskog i jednog srpskog člana. Srpski član bira se u Republici Srpskoj, dok se bošnjački i hrvatski član biraju na teritoriji Federacije BiH.
BiH nije formalno protektorat Ujedinjenih nacija, već suverena država. Međutim, Dejtonski sporazum uspostavio je Kancelariju visokog predstavnika međunarodne zajednice - OHR, koja nadzire civilno sprovođenje mirovnog sporazuma. Visoki predstavnik je tokom postdejtonskog perioda dobio široka ovlašćenja za intervencije u politički i pravni sistem zemlje, uključujući mogućnost nametanja određenih odluka i smenjivanja funkcionera.

Upravo kombinacija snažne autonomije entiteta, etničkog principa predstavljanja, zajedničkih državnih institucija i međunarodnog nadzora čini izbore u BiH značajnim i za susedne zemlje. Promena odnosa snaga u Banjaluci, Sarajevu ili hrvatskom političkom bloku može uticati ne samo na formiranje vlasti posle 4. oktobra, već i na odnose BiH sa Srbijom, Hrvatskom, EU, SAD i Rusijom.
Izvor: Centralna izborna komisija BiH, RTS, OHR.