Srpska avijacija zasad nema problema s nestašicom avionskog goriva, ali rastuće cene kerozina i globalna nestabilnost u snabdevanju već postaju značajan faktor za Air Serbia, beogradski aerodrom i celo regionalno tržište vazdušnog saobraćaja.

Za razliku od nekih velikih evropskih tržišta, gde aviokompanije razmatraju smanjenje kapaciteta i postepeno povlačenje starijih aviona, u Srbiji problem nije fizički nedostatak goriva, već rastući troškovi i potreba za fleksibilnim upravljanjem flotom i rasporedom letova.

Air Serbia ulazi u ovaj period u uslovima jake potražnje putnika. Nacionalni avioprevoznik očekuje da će prevezati oko 5 miliona putnika u 2026. godini, nakon rekordnih skoro 4,6 miliona putnika u 2025. godini.

Gorivo je najveći trošak Air Serbije. Prema avio-portalu EX-YU Aviation News, kompanija je u 2025. godini na gorivo i energiju potrošila 158,4 miliona evra — što je najveća troškovna stavka kompanije. Svaki porast cene kerozina stoga direktno udara na marže letova.

Air Serbia je već najavila da je pripremljena za kratkoročnu tržišnu nestabilnost i da preduzima mere za snižavanje troškova, uključujući renegocijaciju ugovora s dobavljačima. Prema izveštajima stručnih medija, kompanija takođe koristi fleksibilnost flote i mogla bi da razmotri vraćanje pojedinih aviona ili renegocijaciju lizing ugovora ako visoke cene kerozina određene linije učine neisplativim.

Za Srbiju, situacija ima nekoliko karakterističnih osobina. Zemlja zavisi od stabilnosti regionalnih zaliha avionskog goriva i globalnih cena nafte, ali beogradski aerodrom ostaje rastuće regionalno čvorište, a Air Serbia je proteklih godina proširila mrežu destinacija, uključujući i one dalekoputne.

NIS snabdeva Srbiju avionskim gorivom. Kompanija navodi da isporučuje avionski kerozin svim aviokompanijama koje saobraćaju na aerodromima u Beogradu i Nišu, uključujući Air Serbia, Lufthansa Group, flydubai, Turkish Airlines, Qatar Airways i druge prevoznike. To smanjuje rizik od lokalnih operativnih poremećaja, ali ne štiti tržište od globalnog rasta cena.

Glavni rizik za Srbiju nije obustava letova zbog nedostatka goriva, već rastući troškovi. Kada cene kerozina porastu, prevoznici najpre preispituju rute s niskim faktorom popunjenosti, starije avione s velikom potrošnjom goriva i linije na kojima mogu smanjiti broj letova bez značajnog gubitka tržišnog udela.

Za putnike, to bi moglo da znači skuplje karte, manje promotivnih ponuda i oprezniji rast mreže letova. Regionalne i sezonske rute, na kojima potražnja direktno zavisi od cene karata, verovatno su najranjivije.

Za Srbiju, globalni šok na tržištu avionskog goriva trenutno izgleda kao upravljiv rizik.

Nema kritičnih izveštaja o nedostatku kerozina, infrastruktura za snabdevanje u Beogradu i Nišu funkcioniše, a Air Serbia održava svoje planove rasta. Ako visoke cene goriva potraju do kraja godine, to bi moglo dovesti do skupljih karata, selektivnog prilagođavanja rasporeda i strožeg odabira ruta prema profitabilnosti.