Uprkos brzom razvoju obnovljive energije, srpska elektroenergetika za sada ostaje u velikoj meri oslonjena na ugalj. Prema godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), objavljenom 2026. godine, elektrane u zemlji su 2025. proizvele oko 34,25 TWh električne energije.

Na termoelektrane na ugalj odnosilo se 63,71% proizvodnje. Hidroelektrane su obezbedile 25,0%, vetroelektrane 4,30%, termoelektrane-toplane, koje uglavnom koriste gas i mazut, 5,28%, solarne elektrane 0,71%, biomasa i biogas 0,96%, a ostali izvori oko 0,04%.

Tako su, ako se objedine hidroenergija, vetar, sunce, biomasa i biogas, OIE u 2025. godini dale 30,92% srpske električne energije.

Glavni izvor ostaje ugalj, odnosno lignit. Srpske termoelektrane proizvele su oko 21,8 TWh, dok su hidroelektrane dale približno 8,3 TWh. Vetar je obezbedio oko 1,47 TWh, a solarne elektrane oko 0,24 TWh.

Posebno je pokazateljno poređenje proizvodnje sa instalisanom snagom. Na kraju 2025. godine Srbija je raspolagala elektranama ukupne snage oko 8,87 GW. Od toga su termoelektrane na ugalj činile 46,83%, hidroelektrane 34,73%, vetar 9,34%, gasne i mazutne termoelektrane-toplane 6,22%, solarna energetika 2,20%, a biomasa i biogas 0,62%.

Dakle, OIE već zauzimaju oko 46,9% instalisane snage Srbije, ali daju samo oko 31% stvarne proizvodnje. Razlog je to što solarne i vetroelektrane ne rade neprekidno, dok proizvodnja hidroelektrana snažno zavisi od hidrološke situacije.

U 2025. godini to je bilo posebno vidljivo. Proizvodnja srpskih hidroelektrana smanjena je približno sa 10,17 TWh u 2024. na 8,27 TWh, zbog čega je energetski sistem morao više da se oslanja na ugalj. Kao rezultat, udeo proizvodnje iz uglja porastao je sa 60,49% u 2024. na 63,71% u 2025. godini.

Vetar pritom nastavlja postepeno da jača pozicije. Na kraju prošle godine u zemlji je bilo instalisano oko 828 MW vetroenergetskih kapaciteta, uključujući vetroparkove Kostolac snage 66 MW i Čibuk 2 snage 154 MW, koji su pušteni u rad 2025. godine. Solarni kapaciteti dostigli su približno 195 MW.

Upravo zato će se promena energetskog bilansa Srbije u narednim godinama odvijati pre svega zahvaljujući suncu i vetru. Tradicionalna hidroenergija već zauzima veoma veliki udeo sistema i mogućnosti njenog brzog širenja su ograničene, dok solarna proizvodnja za sada daje manje od 1% proizvodnje i ima značajan potencijal rasta.

Važno je takođe razlikovati elektroenergetski bilans i ukupan energetski bilans zemlje. Ako se uzme u obzir ne samo električna energija, već i gorivo za automobile, grejanje, gas i industrijska potrošnja, udeo fosilnih goriva još je veći. Poslednji potpuno objavljeni opšti energetski bilans Republičkog zavoda za statistiku odnosi se na 2024. godinu. U strukturi bruto raspoložive energije ugalj je činio oko 40%, naftni derivati oko 27%, prirodni gas približno 16%, drvna goriva oko 10%, hidroenergija oko 5,6%, a vetar i sunce zajedno manje od 1%. Proračun je zasnovan na zvaničnom ukupnom obimu od 679,7 hiljada TJ.

To objašnjava zašto je cilj od 33,6% OIE u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2030. godine za Srbiju složeniji od dostizanja 45% u elektroenergetici: potrebno je dekarbonizovati ne samo elektrane, već i transport, grejanje i industriju.