Srbija je u periodu januar-jun 2026. godine praktično izostala među kupcima azerbejdžanske nafte, iako je Beograd početkom godine najavljivao nameru da nastavi nabavku sirovine iz Azerbejdžana.

Prema zvaničnoj statistici Azerbejdžana, zemlja je za šest meseci izvezla 10,13 mln tona nafte u vrednosti od $6,23 mlrd, što je za 15,9% manje u fizičkom obimu nego godinu dana ranije. Najveći kupac ostala je Italija sa 5,92 mln tona. Zatim su sledile Češka, Rumunija, Portugal, Nemačka, Bugarska i niz drugih zemalja. Srbija se ne nalazi među glavnim destinacijama.

Provera ukupne trgovine daje još indikativniju sliku. Celokupan izvoz Azerbejdžana u Srbiju u prvom polugodištu iznosio je svega oko $42,95 mln, pri čemu je $42,55 mln od te sume činilo prirodni gas - 110,62 mln kubnih metara.

To se značajno razlikuje od prethodnih godina. Azerbejdžan je počeo da isporučuje naftu Srbiji 2024. godine i te godine je izvezao oko 241 hiljadu tona u vrednosti od $151,9 mln. U 2025. godini na Azerbejdžan se odnosilo oko 8,8% ukupnog srpskog uvoza nafte, zajedno sa Kazahstanom, Irakom, Nigerijom, Gvajanom i Libijom.

Još u januaru 2026. godine ambasador Srbije u Azerbejdžanu Dragan Vladisavljević govorio je da Beograd namerava da nastavi kupovinu azerbejdžanske nafte na slobodnom tržištu i navodio orijentir od oko EUR520 mln godišnje.

Jedan od razloga može biti povezan sa situacijom oko NIS-a. Srpska naftna kompanija, koja upravlja jedinom rafinerijom u zemlji u Pančevu, nastavlja da posluje u uslovima američkih sankcija protiv njenih ruskih vlasnika i privremenih licenci OFAC-a. Istovremeno, Srbija zadržava mogućnost uvoza nafte preko hrvatskog naftovoda JANAF i pokušava da diverzifikuje izvore snabdevanja.

Poređenja radi, Bugarska je u prvom polugodištu povećala nabavke azerbejdžanske nafte 4,5 puta - na 358,8 hiljada tona u vrednosti od $253,1 mln, dok ih je Hrvatska smanjila gotovo tri puta - na 276,3 hiljade tona u vrednosti od $162,7 mln.