Srbija postepeno smanjuje zavisnost svog finansijskog sistema od evra i povećava udeo dinara u kreditima, depozitima i štednji. Ovo je manje vidljiv, ali važan aspekt makrofinansijske stabilnosti zemlje.Prema podacima NBS, udeo potraživanja banaka u dinarima od domaćinstava porastao je sa 35,1% u 2012. na 56,5% u martu 2026. Ukupna dinarizacija potraživanja od preduzeća i stanovništva dostigla je 39,7%.

Sa strane depozita, proces takođe napreduje.

Dinarizacija korporativnih i porodičnih depozita iznosila je 45%, što je povećanje od 25,7 procentnih poena od kraja 2012. godine. Štednja u dinarima porasla je za skoro 8% u 2025. godini i za dodatnih 14,9 milijardi dinara u prva četiri meseca 2026. godine, dostižući 221 milijardu dinara.

Ovo je važno za Srbiju jer je zemlja istorijski bila snažno orijentisana na evro. Kada su krediti, štednje i ugovori vezani za evro, svaki pomak u kursu brzo utiče na bilanse preduzeća i domaćinstava. Rast udela instrumenata nominovanih u dinarima smanjuje valutne rizike i čini politiku Nacionalne banke efikasnijom.

Stabilnost deviznog kursa podržava ovaj proces. Dinar se oslabio prema evru za svega 0,2% u 2025. godini i za 0,1% od početka 2026. do aprila. To smanjuje psihološki pritisak na stanovništvo i preduzeća da svoja štednja pretvaraju u evra kad god postoji neizvesnost.

Međutim, za kompanije je situacija složenija. Mnogi izvoznici i industrijske firme imaju prihode, uvoze, opremu ili kredite u evrima. Stoga će korporativni sektor ostati više orijentisan na evro nego opšta javnost. Glavni rizik je neusklađenost valuta za kompanije koje ostvaruju prihode u dinarima, ali imaju dugove u evrima.

Za Srbiju dinarizacija znači više od samog poverenja u nacionalnu valutu. To takođe podrazumeva podršku domaćem tržištu kapitala, smanjenje zavisnosti od spoljnog finansiranja i jačanje otpornosti na valutne šokove.

Dinarizacija možda ne izgleda impresivno kao rast BDP-a, nove investicije ili poboljšanje kreditnog rejtinga. Ali upravo ovaj proces postepeno čini finansijski sistem Srbije manje ranjivim i daje zemlji veću autonomiju u monetarnoj politici.