Bankarski sektor Srbije ostaje jedan od najunosnijih segmenata privrede, ali period lakog rasta prihoda, pokretanog visokim kamatnim stopama, polako se bliži kraju. U 2025. godini ukupna dobit 19 banaka u Srbiji iznosila je 166,5 milijardi dinara, odnosno oko 1,4 milijarde evra. Od toga, 16 banaka je ostvarilo dobit veću od milijardu dinara. Ovaj rezultat predstavlja nastavak neobično povoljnog ciklusa koji je počeo nakon inflatornog šoka 2022. godine, kada su rastuće kamatne stope naglo uvećale bankarske marže.

Međutim, struktura prihoda se već menja. Neto prihod banaka od kamata opao je za oko 3% u 2025. godini, na nešto manje od 250 milijardi dinara. Neto marža kamata, koja je na vrhuncu ciklusa iznosila oko 4%, pala je na oko 3,6%. To je i dalje visok nivo, ali je trend sada opadajući.

U tom kontekstu banke se sve više oslanjaju na rast kreditiranja i prihoda od provizija. U decembru 2025. ukupno kreditiranje poraslo je za 15,4 odsto na godišnjem nivou. Domaćinstva su bila glavni pokretač: krediti domaćinstvima porasli su za skoro 20 odsto, uglavnom zbog gotovinskih kredita i hipotekarnog kreditiranja. Korporativno kreditiranje poraslo je za 11,3 odsto, pri čemu krediti za likvidnost i obrtni kapital i dalje igraju značajnu ulogu u njegovom sastavu.

Naknade i provizije takođe su postale jedan od ključnih izvora profita. Neto prihod od naknada i provizija porastao je za 8% u 2025. godini, dostigavši 100,3 milijarde dinara.

U poređenju sa 2021. godinom, ova brojka je praktično udvostručena. To pokazuje da srpske banke ostvaruju prihod ne samo od kamatnih stopa, već i od plaćanja, kartica, upravljanja računima, transfera, naknada za kredite i digitalnih usluga.

Kvalitet kreditnog portfelja za sada ostaje snažan.

Udeo nefunkcionalnih kredita iznosio je svega 2,1% na kraju 2025. godine, što je bankama omogućilo da izbegnu značajan pritisak na dobit od rezervisanja i otpisa. Prinos na sopstveni kapital bankarskog sektora dostigao je 17,3%, što je za više od 10 procentnih poena više od nivoa iz 2021. godine.

Tržište ostaje visoko koncentrovano. Osam najvećih banaka kontroliše oko 87 odsto bankarskog sektora Srbije. Banca Intesa ostaje najveći igrač s tržišnim udelom od 15,3 odsto, a slede je OTP Banka sa 14,2 odsto i Raiffeisen Bank sa 11 odsto.

Što se tiče profita u 2025. godini, lideri su bili Banca Intesa sa 31 milijardu dinara, Raiffeisen Bank sa 29,1 milijardu dinara i UniCredit sa 23,2 milijarde dinara.

Glavni izazov za srpski bankarski sektor sada nije da li će profitabilnost nestati, već da li se ona može održati bez prethodnog podsticaja visokih kamatnih stopa.

Dalji rast će zavisiti od kvaliteta kreditiranja, kontrole troškova, digitalizacije, konkurencije i sposobnosti banaka da finansiraju ne samo potrošačku potražnju i obrtni kapital, već i stvarne poslovne investicije.