Ključni detalj koji je lako propustiti iza senzacionalističkog naslova jeste da još ne govorimo o rezervama ili čak potvrđenim resursima prema međunarodnim standardima, već o geohemijskim anomalijama i ciljevima za dalje bušenje. Ipak, razmeri su intrigantni: prema izveštajima, anomalije se protežu duž geološkog pojasa na oko pet kilometara i "otvorene" su za nastavak ka severu — to jest, potencijal za proširenje zone mineralizacije još uvek nije iscrpljen.

Ovo je važno za Srbiju iz tri razloga:

1. Diverzifikacija agende sirovina. U svetlu evropske trke za kritične materijale i sve veće uloge Balkana u lancima snabdevanja sirovinama, svaki novi polimetalni cilj povećava pregovaračku i investicionu atraktivnost zemlje — posebno ako projekat potvrdi industrijsku mineralizaciju.

2. Regionalna ekonomija. Valjevo region istorijski nije bio veliki magnet za kapital, za razliku od, recimo, istočne Srbije sa njenim velikim projektima bakra. Pojava obećavajućeg cilja mogla bi da revitalizuje usluge, infrastrukturu i zapošljavanje — ali samo ako geologija preraste u ekonomiju.

3. Nasleđe starih rudnika. Tisovik je poznat po istorijatu eksploatacije olova i cinka u 20. veku; u to vreme, srebro i antimon se nisu smatrali ključnim metalima. Savremene metode često "preispituju" stara područja, i ponekad to menja mapu prioriteta.

Kompanija Midl Ajlend Risorsiz primenjuje portfeljski pristup umesto sporadičnog istraživanja u Srbiji. Nakon sporazuma sa Konstantin Risorsiz, kompanija je stekla kontrolu nad 14 licenci koje pokrivaju površinu od približno 62.000 hektara — jednim od najvećih portfelja dozvola među stranim igračima na srpskom tržištu istraživanja.

Sledeći korak: geologija mora biti kvantitativno određena

Sa stanovišta srpskog ekonomiste, ovde je vredno smiriti emocije i uključiti računovodstvo:

1) Anomalija ≠ ruda. 7 g/t Ag u tlu je signal, ali ne garantuje sadržaj u rudnom telu i nije pokazatelj izvlačljivosti.

2) Intervali i sadržaj su važniji od naslova. Tržište će gledati nasečene intervale, debljine intervala i stabilnost sadržaja. Prethodni izveštaji o radovima na Bobiji pominjali su intervale mineralizacije dužine i do desetina metara i zone sa oko 1–3 g/t zlata u rudi — ali je još rano.

Srbija zaista može da "sedi na zlatnom rudniku" — ali ekonomska vrednost se ne stvara u saopštenjima za javnost, već na preseku bušotinskih jezgara, metalurgije, dozvola i lokalnog poverenja. Tisovik sada izgleda kao obećavajući cilj sposoban da privuče kapital u zapadni deo zemlje. Ali pretvaranje geohemije u izvoz i radna mesta još je daleko.