Ulazak Srbije u Evropsku uniju zahtevaće dalje usklađivanje poreskog sistema sa pravilima EU i promeniće PDV režim za značajan deo privrede – od trgovine i nekretnina do finansijskih usluga, e-trgovine, transporta i malih preduzeća.

Srbija već ima PDV sistem koji je u velikoj meri modelovan po evropskom uzoru. PDV je u zemlji uveden 2005. godine, a trenutne stope su uglavnom uporedive sa evropskim pravilima: standardna stopa iznosi 20%, a smanjena stopa 10%. Prema kompaniji PwC, snižena stopa se primenjuje, između ostalog, na osnovne prehrambene proizvode, dnevne novine, lekove, publikacije, javni prevoz i komunalne usluge.

Glavne promene u slučaju pristupanja EU odnosiće se ne toliko na standardnu stopu koliko na listu povlastica, izuzeća, sniženih stopa i tehničkih pravila za oporezivanje prekograničnih transakcija. Pravila EU zahtevaju da standardna stopa PDV-a ne bude niža od 15% i da se snižene stope primenjuju samo na dozvoljene kategorije robe i usluga.

Za Srbiju, jedno od osetljivih pitanja može biti preispitivanje robe i usluga koje su trenutno oporezovane sniženom stopom. Čak i tokom procesa skrininga u okviru Poglavlja 16 "Porezi", srpska strana je navela da će među složenim pitanjima usklađivanja sa pravnim tekovinama EU (acquis) biti ukidanje određenih sniženih poreskih stopa, uključujući poseban režim za prenos stambenih nekretnina.

Nekretnine bi mogle biti jedan od sektora koji će najviše biti pogođen promenama. Iako određene transakcije u oblasti stanovanja, građevinarstva ili prenosa nekretnina trenutno imaju povlašćen poreski tretman, pristupanjem EU Srbija će morati da uskladi ova pravila sa evropskim sistemom, gde je važno razlikovati novu izgradnju, sekundarno tržište, iznajmljivanje, investicione nekretnine i društveno značajne kategorije.

Trgovina i uvoz će takođe biti pogođeni. Nakon pristupanja EU, transakcije sa kompanijama iz država članica neće se više tretirati kao uvoz i izvoz u uobičajenom smislu, već će se primenjivati režim isporuke unutar EU. To će zahtevati od srpskih kompanija da usvoje nove procedure za knjigovodstvo, izveštavanje, proveru PDV brojeva poslovnih partnera i usklađivanje poslovanja sa pravilima jedinstvenog tržišta.

Za kompanije koje posluju sa EU, ovo može smanjiti neke carinske barijere, ali će povećati zahteve za poresku administraciju. Preduzeća će morati da prilagode svoje računovodstvene sisteme, ugovore, upravljanje elektronskim dokumentima, fakturisanje i procedure za dokazivanje prava na nultu stopu ili oslobođenje od PDV-a.

Digitalne usluge i e-trgovina biće od posebnog značaja. EU ima dobro razvijen sistem pravila za prekograničnu e-trgovinu, uključujući mehanizme jedinstvenog šaltera (One Stop Shop) i uvoznog jedinstvenog šaltera (Import One Stop Shop). Za srpske internet-prodavce, tržišne platforme, IT kompanije i pružaoce digitalnih usluga, to može doneti nove obaveze u pogledu registracije, naplate PDV-a u zemlji potrošača i izveštavanja.

Finansijski sektor, osiguranje, obrazovanje, zdravstvena zaštita, transport i komunalne usluge takođe mogu biti pogođeni promenama u pravilima o oslobođenju od PDV-a. U EU su takva oslobođenja strogo vezana za prirodu usluge, status pružaoca usluga i uslove pod kojima se ona pruža; Srbija će zato morati da otkloni neusklađenosti između domaće prakse i direktive EU.

Za mala preduzeća, prag za registraciju po PDV-u i posebni režimi biće ključna pitanja. Srbija trenutno primenjuje sopstvena pravila registracije i izveštavanja, ali nakon ulaska u EU moraće da uskladi svoja rešenja sa panevropskim pravilima za mala preduzeća, prekogranične transakcije i smanjenje administrativnog opterećenja.