Pristupanje Srbije Evropskoj uniji zahtevaće dalje usklađivanje poreskog sistema zemlje sa pravilima EU i moglo bi da promeni PDV režim za značajan deo privrede – od trgovine i nekretnina do finansijskih usluga, e-trgovine, transporta i malih preduzeća.

Srbija već ima PDV sistem u velikoj meri modelovan po evropskom uzoru. PDV je u zemlji uveden 2005. godine, a trenutne stope su uglavnom uporedive sa evropskim pravilima: standardna stopa iznosi 20%, a smanjena stopa 10%. Prema PwC, snižena stopa se, između ostalog, primenjuje na osnovne prehrambene proizvode, dnevne novine, lekove, publikacije, javni prevoz i komunalne usluge.

Glavne promene u slučaju pristupanja EU odnosiće se ne toliko na standardnu stopu koliko na listu povlastica, izuzeća, sniženih stopa i tehničkih pravila za oporezivanje prekograničnih transakcija. Pravila EU zahtevaju da standardna stopa PDV-a ne bude niža od 15% i da se snižene stope primenjuju samo na dozvoljene kategorije robe i usluga.

Za Srbiju, jedno od osetljivih pitanja može biti preispitivanje robe i usluga koje su trenutno obuhvaćene porezom po srazmeri. Čak i tokom procesa skrininga u okviru Poglavlja 16 "Porezi", srpska strana je navela da će među složenim pitanjima usklađivanja sa acquis-om EU biti ukidanje određenih poreskih stopa po srazmeri, uključujući režim prenosa stambenih nekretnina.

Nekretnine bi mogle biti jedan od sektora koji će najviše biti pogođen promenama. Iako određene transakcije koje se odnose na stanovanje, građevinarstvo ili prenos nekretnina trenutno imaju koristi od posebnog poreskog režima, pristupanjem EU Srbija će morati da uskladi ova pravila sa evropskim sistemom, gde je važno razlikovati novu izgradnju, sekundarni tržište, iznajmljivanje, investicione nekretnine i društveno značajne kategorije.

Trgovina i uvoz će takođe biti pogođeni. Nakon pristupanja EU, transakcije sa kompanijama iz država članica prestaće da se klasifikuju kao tradicionalni uvoz i izvoz u sadašnjem smislu i preći će na režim isporuke unutar EU. To će zahtevati od srpskih kompanija da usvoje nove procedure za knjigovodstvo, izveštavanje, proveru PDV brojeva kontragenata i poslovanje u skladu sa pravilima jedinstvenog tržišta.

Za kompanije koje posluju sa EU, ovo može smanjiti neke carinske barijere, ali će povećati zahteve za poresku administraciju. Preduzeća će morati da prilagode svoje računovodstvene sisteme, ugovore, upravljanje elektronskim dokumentima, fakturisanje i postupke za potvrđivanje ispunjenosti uslova za nultu stopu ili oslobođenje od poreza.

Digitalne usluge i e-trgovina biće od posebnog značaja. EU ima dobro razvijen sistem pravila za prekograničnu e-trgovinu, uključujući mehanizme jednog prozora (One Stop Shop) i jednog prozora za uvoz (Import One Stop Shop). Za srpske onlajn prodavce, tržišne platforme, IT kompanije i pružaoce digitalnih usluga, ovo može podrazumevati nove obaveze u pogledu registracije, naplate PDV-a u zemlji potrošača i izveštavanja.

Finansijski sektor, osiguranje, obrazovanje, zdravstvena zaštita, transport i komunalne usluge takođe mogu biti pogođeni promenama u pravilima o oslobođenju od PDV-a. U EU su takva oslobođenja strogo vezana za prirodu usluge, status pružaoca usluga i uslove pod kojima se ona pruža; stoga će Srbija morati da otkloni neusklađenosti između nacionalne prakse i direktive EU.

Za mala preduzeća, prag za registraciju po PDV-u i posebni režimi biće ključna pitanja. Srbija trenutno primenjuje svoja pravila registracije i izveštavanja; međutim, pristupanjem EU moraće da uzme u obzir pan-evropske pristupe malim preduzećima, prekograničnim transakcijama i administrativnom opterećenju.