Globalno trošenje na veštačku inteligenciju moglo bi da poraste za 47% na 2,59 biliona dolara do 2026. godine, prema prognozama istraživačke firme Gartner.

Gartner procenjuje da će se ulaganja u veštačku inteligenciju dodatno povećati za 35% do 2027. godine, i dostići 3,5 biliona dolara. Glavni pokretač ovog rasta su ulaganja tehnoloških kompanija, provajdera usluga u oblaku, proizvođača čipova i operatera centara za podatke u infrastrukturu potrebnu za obuku i primenu modela veštačke inteligencije.

Za Srbiju je ovaj globalni trend od direktnog značaja. Zemlja već nekoliko godina pokušava da se pozicioniše kao regionalni centar za veštačku inteligenciju, data-centre i digitalne usluge. Dok je VI ranije bila pretežno domen IT kompanija i startapa, sada postaje sastavni deo industrijske, energetske i infrastrukturne politike.

Srbija je usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2025–2030. i takođe razvija Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju, smeštenu u državnom centru za podatke u Kragujevcu. Ovaj centar podataka ispunjava standard pouzdanosti Tier 4 i već je postao osnova za smeštaj superračunarske infrastrukture koju koriste naučni sektor, državna tela i kompanije.

Srbija je 2021. godine nabavila prvi superkompjuter vredan oko dva miliona evra, a vlasti su najavile da će 2026. biti pokrenut drugi, snažniji. Beograd je takođe najavio planove da poveća kapacitet državnih centara za obradu podataka na oko 200 MW do 2030. godine i na 1 GW do 2035. godine, što označava prelazak sa eksperimentalne digitalne infrastrukture na industrijski model većeg obima.

Srbija već ima ekonomsku osnovu za takav preobražaj. Izvoz IKT usluga iz zemlje porastao je za 10% u 2025. godini, i dostigao rekordnih 4,552 milijarde evra.

Rast globalnih ulaganja u veštačku inteligenciju otvara nekoliko prilika za Srbiju. Prva je razvoj sopstvenih centara za podatke i infrastrukture u oblaku za region Zapadnog Balkana. Druga je izvoz inženjerskih, softverskih usluga i usluga veštačke inteligencije u EU, SAD i na Bliski istok. Treća je primena veštačke inteligencije u industriji, energetici, poljoprivrednom sektoru, logistici, zdravstvu i javnoj upravi.

Međutim, rast infrastrukture za veštačku inteligenciju istovremeno stvara nova ograničenja za Srbiju.

Centri za podatke i superračunari zahtevaju velike količine električne energije, pouzdane mreže, sisteme za hlađenje, sajber bezbednost i stručan kadar. Stoga će razvoj veštačke inteligencije biti direktno povezan sa modernizacijom energetskog sistema, izgradnjom novih kapaciteta, razvojem obnovljivih izvora energije, skladištenjem energije u baterijama i jačanjem električnih mreža.

Poseban izazov predstavlja radna snaga. Srbija već ima jaku IT i inženjersku bazu, ali će brz rast tržišta veštačke inteligencije intenzivirati konkurenciju za stručnjake. Zemlji će biti potrebni ne samo programeri, već i inženjeri podataka, stručnjaci za mašinsko učenje, sajber bezbednost, industrijsku automatizaciju, energetsko modeliranje i upravljanje centrima podataka.