Globalno trošenje na veštačku inteligenciju moglo bi da poraste za 47% na 2,59 biliona dolara do 2026. godine, prema prognozama istraživačke firme Gartner.

Gartner procenjuje da će se ulaganja u veštačku inteligenciju dodatno povećati za 35% do 2027. godine, dostižući 3,5 biliona dolara. Glavni pokretač ovog rasta su ulaganja tehnoloških kompanija, provajdera oblačnih usluga, proizvođača čipova i operatera centara za podatke u infrastrukturu potrebnu za obuku i primenu modela veštačke inteligencije.

Za Srbiju je ovaj globalni trend od direktnog značaja. Zemlja već nekoliko godina pokušava da se pozicioniše kao regionalni centar za veštačku inteligenciju, data centre i digitalne usluge. Dok se VI ranije prvenstveno smatrala poljem za IT kompanije i startapove, ona sada postaje deo industrijske, energetske i infrastrukturne politike.

Srbija je usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2025–2030. i takođe razvija Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju smeštenu u državnom data centru u Kragujevcu. Ovaj centar podataka ispunjava standard pouzdanosti Tier 4 i već je postao osnova za hosting superračunarske infrastrukture koju koriste naučni sektor, državna tela i kompanije.

2021. godine Srbija je nabavila svoj prvi superkompjuter, vredan oko 2 miliona evra, a 2026. godine vlasti su najavile pokretanje drugog, moćnijeg superkompjutera. Beograd je takođe najavio planove da poveća kapacitet državnih centara za obradu podataka na oko 200 MW do 2030. godine i na 1 GW do 2035. godine, signalizirajući prelazak sa eksperimentalne digitalne infrastrukture na industrijski model većeg obima.

Srbija već ima ekonomsku osnovu za takav preobražaj. Izvoz IKT usluga iz zemlje porastao je za 10% u 2025. godini, dostigavši rekordnih 4,552 milijarde evra.

Rast globalnih ulaganja u veštačku inteligenciju otvara nekoliko prilika za Srbiju. Prva je razvoj sopstvenih centara za podatke i oblačne infrastrukture za region Zapadnog Balkana. Druga je izvoz inženjerskih, softverskih i usluga veštačke inteligencije u EU, SAD i na Bliski istok. Treća je primena veštačke inteligencije u industriji, energetici, poljoprivrednom sektoru, logistici, zdravstvu i javnoj upravi.

Međutim, rast infrastrukture za veštačku inteligenciju istovremeno stvara nove ograničenja za Srbiju.

Centri za podatke i superračunari zahtevaju velike količine električne energije, pouzdane mreže, sisteme za hlađenje, sajber bezbednost i stručan kadar. Stoga će razvoj veštačke inteligencije biti direktno povezan sa modernizacijom energetskog sistema, izgradnjom novih kapaciteta, razvojem obnovljivih izvora energije, skladištenjem energije u baterijama i jačanjem električnih mreža.

Poseban izazov predstavlja radna snaga. Srbija već ima jaku IT i inženjersku bazu, ali će brz rast tržišta veštačke inteligencije intenzivirati konkurenciju za stručnjake. Zemlji će biti potrebni ne samo programeri, već i inženjeri podataka, stručnjaci za mašinsko učenje, sajber bezbednost, industrijsku automatizaciju, energetsko modeliranje i upravljanje centrima podataka.