Srbija se postepeno uspostavlja u okviru evropskog lanca snabdevanja za industriju baterija – ne samo kroz razgovore o litijumu, već i kroz specijalizovanije, tehnološki intenzivnije segmente: aditive za baterije, materijale, preradu, inženjerske usluge i nabavke za automobilsku industriju.

Vrhunski primer je fabrika OCSiAl u Staroj Pazovi, koja će isporučivati TUBALL jednozidne ugljenične nanocevčice kompaniji PowerCo, odeljenju za baterije grupe Volkswagen. Materijal je namenjen platformi Unified Cell u fabrici PowerCo u Salcgiteru.

Ovo je važna industrijska prekretnica za Srbiju. Ne radi se samo o sklapanju ili izvozu sirovina, već o snabdevanju specijalizovanim materijalom koji se koristi unutar baterijske ćelije i utiče na njegovu provodljivost, brzinu punjenja, vek trajanja i bezbednost.

OCSiAl je ranije završio objekat u Srbiji za proizvodnju vodenih disperzija jednozidnih ugljeničnih nanocevčica, kapaciteta do 3.000 tona godišnje. Kompanija je navela da je lokacija namenjena za evropske kupce i podršku proizvodnji baterija visokih performansi.

Ovo menja pozicioniranje Srbije. Do sada je sektor baterija u zemlji najčešće bio povezan sa litijumskim projektom Jadar, ekološkim sporovima i pitanjem eksploatacije sirovina. Međutim, primer kompanije OCSiAl pokazuje drugi put: Srbija može da uđe u ekonomiju baterija kroz materijale, inženjersku ekspertizu, industrijske pogone i snabdevanje evropskih gigafabrika, čak i ako sama ne proizvodi gotove baterije za Folksvagen.

Još jedan ključni element je projekat kompanije ElevenEs u Subotici. Kompanija je potpisala deklaraciju o podršci sa Evropskom komisijom i Srpskom razvojnom agencijom za proširenje proizvodnje baterija, uz ukupno planirano ulaganje u Srbiji od 700 miliona evra, koje bi trebalo da stvori oko 1.000 radnih mesta.

ElevenEs pozicionira Srbiju i Zapadni Balkan kao buduće čvorište za proizvodnju LFP baterija za Evropu.

Praktičan uticaj na ekonomiju mogao bi da se proširi i izvan jedne fabrike.

Ako Srbija uspe da izgradi klaster oko ovakvih projekata – koji obuhvata laboratorije, kontrolu kvaliteta, logistiku, snabdevanje energijom, preradu, pakovanje, inženjering i izveštavanje o ESG kriterijumima – zemlja će postići održiviji model industrijskog rasta. Ovo više nije samo pitanje jeftine radne snage i subvencija, već i integracije u tehnološke lance snabdevanja EU.