Srbija pokreće nove mere za podršku dekarbonizaciji industrije, kako bi se smanjio ugljenični otisak privrede i pripremile kompanije za zahteve EU, uključujući Mehanizam za prilagođavanje ugljeničnoj granici (CBAM), izveštava Serbian Business.

Novi podsticaji treba da pomognu preduzećima da ulažu u energetsku efikasnost, smanjenje emisija, modernizaciju proizvodnih procesa i prelazak na čistije izvore energije. Za Srbiju ovo je sve manje samo ekološki, a sve više i trgovinski i ekonomski izazov — znatan deo industrijskog izvoza zemlje odlazi na tržište EU.

Energetski intenzivne industrije posebno su izložene klimatskim propisima EU: metalurgija, proizvodnja aluminijuma, cementa i đubriva, elektroenergetski sektor i drugi koji spadaju u delokrug CBAM-a.

Od 2026. godine mehanizam prelazi u fazu pune primene, što znači da će ugljenični otisak proizvoda postati sve važniji faktor za izvoz u EU.

Srbija je već počela da prilagođava svoj sistem evropskim zahtevima.

Od 1. januara 2026. godine u zemlji je uveden nacionalni porez na emisije CO2 u iznosu od 4 evra po toni. Prema navodima Delegacije EU u Srbiji, cilj ove mere je smanjenje zagađenja, poboljšanje energetske efikasnosti i stvaranje ravnopravnijih uslova za srpsku industriju na međunarodnim tržištima.

Za srpske izvoznike dekarbonizacija postaje preduslov za pristup evropskom tržištu. Što su emisije u proizvodnji čelika, aluminijuma, cementa ili električne energije niže, to je manji potencijalni ugljenični otisak proizvoda koji se isporučuju u EU. Ovo je posebno važno za preduzeća koja posluju u lancima snabdevanja evropskih proizvođača.

Evropska politika se takođe kreće ka ubrzanju industrijske dekarbonizacije. U februaru 2025. Evropska komisija predstavila je Paket za čistu industriju, čiji je cilj da dekarbonizaciju pretvori u pokretač industrijskog rasta, smanji troškove energije i podrži konkurentnost evropskih kompanija.

Struktura energetskih izvora Srbije ostaje jedan od glavnih izazova. Privreda zemlje i dalje se oslanja na termoelektrane na ugalj, što povećava ugljenični intenzitet proizvodnje i predstavlja rizik za kompanije koje posluju sa EU. Industrijska dekarbonizacija će stoga zavisiti ne samo od modernizacije fabrika, već i od razvoja obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, mrežne infrastrukture i dugoročnih ugovora o čistoj električnoj energiji.

Novi podsticaji mogu biti posebno važni za mala i srednja preduzeća dobavljače, kojima nedostaju resursi velikih industrijskih grupacija, ali koja su deo izvoznih lanaca snabdevanja.

U srednjoročnom periodu Srbija će morati da razvije sveobuhvatniji okvir klimatske politike — od poreza na emisije i investicione podrške do sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju. Bez transparentnih podataka o emisijama kompanijama će biti teško da evropskim kupcima dokažu stvarni ugljenični otisak svojih proizvoda.