Srbija je tehnički sposobna da u potpunosti odustane od korišćenja uglja za proizvodnju električne energije i grejanje do 2050. godine, ali će modernizacija energetskog sektora zahtevati investicije od $15-20 mlrd, izjavio je profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković.

Osnovu novog energetskog sistema, prema mišljenju Rajakovića, treba da čine solarna, vetro i hidroenergija, dopunjene velikim sistemima za skladištenje energije. U perspektivi će Srbija morati da razmatra i vodonične tehnologije, dok će potreba za izgradnjom nuklearne elektrane zavisiti od razvoja ostalih izvora energije.

„Bez uglja se definitivno može. Ali energetski sektor mora da radi mnogo ozbiljnije i odgovornije“, istakao je profesor.

Ugalj za sada ostaje osnova srpske energetike

Odustajanje od uglja biće velika strukturna promena za zemlju. Prema aktuelnom planu dekarbonizacije državne Elektroprivrede Srbije (EPS), elektrane na domaći ugalj čine oko 55% instalisane snage proizvodnog portfolija EPS-a, hidroelektrane oko 35%, dok ostali izvori za sada imaju znatno manji udeo.

Pritom Energetska strategija Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine već predviđa potpuno odustajanje od proizvodnje električne energije iz uglja do sredine veka. Istovremeno, EPS planira da poveća udeo hidroenergije i drugih obnovljivih izvora. Kompanija je ranije saopštavala da računa da će njihov udeo u proizvodnji električne energije povećati na 42% do 2028. godine, dok državni cilj za 2030. iznosi oko 45%.

Srbiji će biti potrebna velika skladišta energije

Jednim od ključnih uslova za odustajanje od uglja Rajaković smatra razvoj kapaciteta koji mogu da skladište električnu energiju u periodima visoke proizvodnje iz sunca i vetra i da je vraćaju u mrežu kada poraste potrošnja.

Posebnu ulogu u tom sistemu treba da imaju reverzibilne hidroelektrane. Rajaković je izdvojio projekat reverzibilne HE Bistrica, koju je, prema njegovoj oceni, potrebno završiti u roku od četiri do pet godina, kao i perspektivni projekat Đerdap 3.

Istovremeno, Srbija će morati da prilagodi hidroenergetiku klimatskim promenama. Nizak nivo vode u Dunavu tokom leta 2026. godine već je otežao ne samo proizvodnju električne energije, već i isporuke goriva rekom.

Rajaković smatra da zemlja mora da promeni sistem upravljanja vodnim resursima: u periodima intenzivnih padavina treba stvarati dodatne rezerve vode, koje se zatim mogu koristiti tokom dugotrajnih suša. Važan pravac biće i čišćenje akumulacija od nanosa.