Od početka 2024. do kraja marta 2026. godine, Srbija je potrošila oko 14,85 milijardi dinara na pripreme za ponovno uvođenje obavezne vojne obaveze. Veći deo sredstava izdvojen je za renoviranje kasarni i izgradnju i renoviranje vojnih objekata.

U 2024. godini Ministarstvo odbrane je potrošilo 5,35 milijardi dinara na program, a dodatnih 8,75 milijardi dinara u 2025. godini. Troškovi za januar–mart 2026. iznosili su 743 miliona dinara.

Ako se godišnji plan u potpunosti sprovede, ukupna izdvajanja za pripremu sistema obavezne vojne službe za period 2024–2026. mogla bi se približiti 21,75 milijardi dinara.

Prema važećem rasporedu, prvi regruti treba da stignu u kasarne 1. marta 2027. godine. U tu svrhu, Skupština Srbije još uvek mora da usvoji neophodne zakonske izmene. Očekuje se da će relevantan predlog zakona biti razmatran u jesen 2026. godine.

Generalštab Vojske Srbije predložio je ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka u januaru 2024. godine. U septembru iste godine, predsednik zemlje, Aleksandar Vučić, podržao je inicijativu. Obavezni vojni rok u Srbiji ukinut je 1. januara 2011. godine.

Tokom jedne pune godine, četiri generacije – ukupno oko 20.000 ljudi – moći će da prođu obuku. Ovi brojevi su za sada privremeni i mogu se promeniti nakon donošenja zakona i završetka medicinskog pregleda.

Služba će trajati 75 dana.

Od toga, oko 60 dana je planirano za opštu i specijalističku vojnu obuku, dok je preostalih 15 dana predviđeno za terenske vežbe. Obavezni vojni rok primenjivaće se prvenstveno na muškarce starosti od 19 do 27 godina, dok za one kojima je odobreno odlaganje, gornja starosna granica može biti 30 godina. Žene će moći da služe dobrovoljno.

Početna obuka obuhvataće vojnu disciplinu, fizičku pripremu, prvu pomoć, osnove taktike i rukovanje standardnom opremom. Nakon toga, regruti bi bili raspoređeni u specijalnosti u okviru kopnene vojske, vazduhoplovstva i vazduhoplovne odbrane, signalnih jedinica, logistike i drugih rodova.

Glavni cilj kratkoročne službe nije neposredno jačanje profesionalne vojske, već godišnje popunjavanje obučene rezerve.

Najskuplji deo programa bila je obnova kasarni koje su, nakon prelaska Srbije na profesionalnu vojsku, bile ili nedovoljno iskorišćene ili su bile u potrebi za popravkom.

Ministarstvo odbrane renovira stambene prostore, kuhinje, sanitarne čvorove, medicinske centre, učionice, skladišta i poligone za obuku. Među gradovima u kojima se očekuje stacioniranje regruta, srpski mediji navode Sombor, Pirot, Priboj i Zaječar.

Istovremeno će biti potrebno dodatno izdvajanje za hranu, uniforme, prevoz, lekarske preglede, plate instruktora i održavanje objekata. Shodno tome, stvarni trošak obavezne vojne službe, kada ona bude uvedena, biće veći od troškova koji se trenutno vode kao pripremni troškovi.