Srbija je tokom poslednjih deceniju i po privukla oko EUR47,5 mlrd direktnih stranih investicija, pri čemu se struktura investitora u tom periodu značajno promenila: ako je početkom 2010-ih dominirao evropski kapital, poslednjih godina najveći pojedinačni izvor ulaganja postala je Kina.

Narodna banka Srbije objavljuje uporedivu statistiku SDI po zemljama počev od 2010. godine. Prema podacima Delegacije EU u Srbiji, u periodu 2010-2024. ukupan priliv iznosio je oko EUR44,1 mlrd. U 2025. godini zemlja je dobila još EUR3,477 mlrd, što daje okvirno EUR47,5 mlrd za period 2010-2025. godine.

Pritom je 2024. godina bila rekordna - EUR5,23 mlrd SDI, dok je 2025. priliv smanjen za 33,5%. NBS je pad objašnjavala globalnom neizvesnošću, većim oprezom investitora i odlaganjem dela projekata.

EU ostaje glavni investitor, ali Kina je već broj 1 među pojedinačnim zemljama

Ako se Evropska unija posmatra kao jedinstveni izvor kapitala, njeno liderstvo ostaje nesporno. U periodu 2010-2024. na kompanije iz EU odnosilo se oko EUR24,5 mlrd, odnosno 56% svih SDI u Srbiju.

Van EU struktura je izgledala ovako:

IDI investitori za period 2010–2024. Udeo
EU-27 24,50 milijardi evra 56 procenata
Kina 7,17 milijardi evra 16 procenata
Rusija — 3,15 milijardi evra (7 procenata)
Švajcarska — 2,52 milijarde evra (6 procenata)
Ujedinjeno Kraljevstvo — 2,14 milijardi evra (5 procenata)
Sjedinjene Američke Države — 1,00 milijardi evra (2 procenta)
UAE — 0,80 milijardi evra (2 procenta)
Japan — 0,52 milijarde evra (1 procenat)
Bosna i Hercegovina — 0,47 milijardi evra (1 procenat)
Turska — 0,35 milijardi evra (1 procenat)

Proračuni Delegacije EU zasnovani su na statistici Narodne banke Srbije. Za Kinu su uračunati i Hongkong, Tajvan i Makao.

Tako je Kina već najveća pojedinačna država-investitor Srbije, iako je ukupan kapital EU i dalje približno 3,4 puta veći od kineskog.

Holandija je dugo bila formalni investitor broj 1 iz EU

Unutar Evropske unije najveći izvor SDI ostaje Holandija. Prema podacima NBS, navedenim u istraživanju srpskih ekonomista, u periodu 2010-2023. iz Holandije je pristiglo oko EUR5,6 mlrd.

Dalje su među zemljama EU sledile Austrija - oko EUR3,2 mlrd, Nemačka - EUR2,8 mlrd, Luksemburg - EUR1,9 mlrd, Francuska - EUR1,3 mlrd, Mađarska - EUR1,2 mlrd, Slovenija - EUR1,1 mlrd, Kipar - oko EUR1 mlrd i Italija - oko EUR0,9 mlrd.

U 2024. godini Holandija je dodala još EUR1,01 mlrd, pa se njen kumulativni pokazatelj od 2010. godine približio iznosu od EUR6,6 mlrd. Kina je, međutim, sa EUR7,17 mlrd već izbila ispred nje.

Ali ovu statistiku treba čitati oprezno. NBS je više puta ukazivala da deo investicija prolazi kroz strukture međunarodnih korporacija registrovane u Holandiji, iako se krajnji vlasnik nalazi u sasvim drugoj zemlji. Sličan problem postoji i sa Luksemburgom i Kiprom. Zato „holandskih EUR6 mlrd“ ne znači da sav taj kapital zaista pripada holandskim kompanijama.

Kina je napravila najvidljiviji skok

Na početku posmatranog perioda Kina gotovo nije bila prisutna među vodećim investitorima Srbije. Prelom se dogodio posle 2016. godine.

Prema podacima NBS, kineske direktne investicije u periodu 2010-2023, uključujući Hongkong, Tajvan i Makao, iznosile su EUR5,54 mlrd, pri čemu se oko 96% te sume odnosilo na period 2016-2023. godine.

Kina je 2022. investirala oko EUR1,38 mlrd, 2023. godine EUR1,37 mlrd, a 2024. već EUR1,63 mlrd. Kina je tri godine zaredom bila najveći pojedinačni investitor Srbije.

Za razliku od značajnog dela zapadnoevropskog kapitala, kineske investicije koncentrisane su u velikim industrijskim projektima.

HBIS je preuzeo železaru u Smederevu, Zijin Mining je postao ključni investitor u bakarno-zlatnom rudarskom kompleksu Bora, a Linglong je izgradio fabriku guma u Zrenjaninu. Kineske kompanije aktivno su zastupljene i u proizvodnji automobilskih komponenti.

Upravo zato je kineski kapital vidljiv ne samo u statistici SDI, već i u spoljnoj trgovini: HBIS Serbia i Serbia Zijin Copper spadaju među najveće izvoznike zemlje.

Rusija zadržava visoko istorijsko mesto, ali njena uloga opada

Rusija sa približno EUR3,15 mlrd za period 2010-2024. godine ostaje jedan od najvećih istorijskih investitora Srbije.

Osnovu ruskog prisustva činila je energetika. Najveća pojedinačna transakcija bila je kupovina kontrolnog paketa NIS-a od strane „Gazprom njefta“. Istorijska vrednost ove investicije zajedno sa kasnijim investicionim programom učinila je ruski kapital jednim od ključnih elemenata srpskog energetskog sektora.

Međutim, posle 2022. godine relativna uloga Rusije u novim SDI naglo se smanjila. U 2022. godini priliv je još iznosio EUR463,7 mln, ali već 2024. Rusija nije bila ni među prvih osam izvora kapitala: za prvo polugodište NBS je evidentirala samo EUR47,5 mln ruskih SDI.

Tako Rusija zadržava visoku poziciju zahvaljujući investicijama iz prethodnih godina, ali u aktuelnom investicionom ciklusu ustupa mesto Kini i čitavom nizu evropskih izvora.

Nemačka je važnija nego što pokazuje finansijska statistika

Nemačku treba posmatrati posebno. Po kumulativnim finansijskim tokovima ona zaostaje za Holandijom i Kinom, ali po broju realizovanih industrijskih projekata Nemačka tradicionalno zauzima jedno od prvih mesta.

Nemačke kompanije formirale su u Srbiji veliku proizvodnu bazu, pre svega u automobilskim komponentama, elektronici, mašinstvu, hemijskoj industriji i robi široke potrošnje.

Pritom je 2024. godine neto pokazatelj nemačkih SDI praktično bio na nuli - NBS je evidentirala mali odliv od oko EUR0,4 mln, naspram priliva od EUR223 mln u 2023. godini. To ne znači masovan odlazak nemačkih kompanija: pokazatelj SDI zavisi od novih ulaganja, reinvestirane dobiti, unutargrupnih zajmova i povraćaja kapitala.

Upravo zato se rangiranje zemalja po finansijskom toku i rangiranje po stvarnom industrijskom prisustvu mogu značajno razlikovati.

UAE su se fokusirali na Beograd i nekretnine

Investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata od 2010. do 2024. godine iznosile su oko EUR804 mln. Njihov najvidljiviji simbol postao je veliki razvojni projekat Belgrade Waterfront.

Za razliku od kineskog modela, usmerenog na metalurgiju, rudarstvo i industrijsku proizvodnju, kapital iz zemalja Persijskog zaliva znatno je snažnije prisutan u nekretninama, razvojnim projektima, poljoprivredi i uslugama.

Japan i SAD za sada znatno zaostaju za Evropom i Kinom

SAD su obezbedile oko EUR1 mlrd SDI u periodu 2010-2024, a Japan oko EUR524 mln.

Međutim, njihov značaj takođe se ne ogleda u potpunosti u samoj sumi investicija. Američki kapital prisutan je u duvanskoj industriji, IT sektoru i poslovnim uslugama, dok se japanski kapital poslednjih godina brzo širi u industriji - pre svega zahvaljujući kompanijama Toyo Tire i Nidec.

Gde su stranci najviše ulagali

Struktura srpskih SDI znatno se razlikuje od crnogorske. U Crnoj Gori je glavni magnet postala nekretninska oblast, dok je Srbija uspela da znatno veći deo kapitala usmeri u proizvodnju.

U periodu 2010-2024. najveći obimi SDI odnosili su se približno na:

prerađivačku industriju - EUR11,85 mlrd;

građevinarstvo - EUR6,18 mlrd;

finansije i osiguranje - EUR4,62 mlrd;

veleprodaju i maloprodaju - EUR4,22 mlrd;

rudarstvo - EUR3,03 mlrd;

transport i skladištenje - EUR2,73 mlrd.

NBS takođe procenjuje da je u periodu 2013-2025. oko 55% stranih investicija bilo usmereno u izvozno orijentisane sektore.

To je suštinska razlika u odnosu na Crnu Goru: strani kapital je u Srbiji u velikoj meri stvorio nove fabrike i izvozne kapacitete.

Ali i ovde je struktura počela da se menja. Međunarodni monetarni fond navodi da je posle pandemije udeo investicija u visokotehnološku i složeniju prerađivačku industriju oslabio, dok je porasla uloga rudarstva, građevinarstva i nekretnina.

2025. godina prekinula je investicione rekorde

Posle rekordnih EUR5,23 mlrd u 2024. godini investicioni tok ka Srbiji u 2025. smanjen je na EUR3,48 mlrd.

To je prvo ozbiljno pogoršanje nakon nekoliko godina rekordnih rezultata. NBS ga povezuje istovremeno sa globalnim padom investicione aktivnosti, geopolitičkom neizvesnošću i unutrašnjim društveno-političkim događajima, zbog kojih je deo investitora odložio odluke.

Pritom investicije nisu nestale. U 2025. godini 24,5% SDI u prva tri kvartala bilo je usmereno u prerađivačku industriju, 17,5% u građevinarstvo, 17% u stručne i naučno-tehničke delatnosti, 14,9% u trgovinu i 10,9% u rudarstvo.

NBS je saopštila da je ukupan priliv SDI za period 2013-2025. dostigao EUR41,7 mlrd, a uzimajući u obzir prvo polugodište 2026. godine - EUR43,1 mlrd.

Investicioni model Srbije postao je odraz njene spoljne politike

Ako je Crna Gora posle nezavisnosti formirala investicioni model usmeren pre svega na turizam i nekretnine, Srbija je izgradila znatno složeniju konstrukciju.

EU ostaje glavni izvor kapitala ukupno. Kina je postala najveća pojedinačna država-investitor. Rusija zadržava značajno istorijsko prisustvo u energetici. UAE su se fokusirali na nekretnine i razvojne projekte, dok SAD i Japan zauzimaju relativno manje, ali tehnološki važne niše.

Investiciona mapa Srbije faktički odražava višesmernu ekonomsku politiku Beograda.

Pritom je najznačajnija promena poslednjih deset godina upravo nagli rast Kine. Dok se evropski kapital formirao decenijama i raspoređen je između hiljada kompanija, banaka, trgovinskih lanaca i fabrika, Kina je u relativno kratkom periodu stvorila nekoliko izuzetno velikih industrijskih centara i do 2024. godine akumulirala više od EUR7 mlrd direktnih investicija.

Zato je pravilnije govoriti ne o tome da Kina potiskuje Evropu, već o novom dvoslojnom modelu: EU ostaje investitor broj 1 kao ekonomski blok, a Kina je već postala investitor broj 1 među pojedinačnim državama.