U Srbiji je zvanično počela kampanja za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. Borba se vodi za 250 mesta u Narodnoj skupštini, ali se aktuelno glasanje zapravo pretvara u mnogo širi politički test: Aleksandar Vučić pokušava da sa funkcije predsednika pređe na mesto premijera, studentski pokret prvi put izlazi na nacionalne izbore, dok tradicionalna opozicija umesto jedinstvenog fronta formira nekoliko odvojenih blokova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 9. septembra ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i odluku o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra 2026. godine. Nakon objavljivanja dokumenata u „Službenom glasniku“ oni su stupili na snagu, čime su zvanično počeli da teku rokovi izborne kampanje.

Ovo će biti 15. parlamentarni izbori od obnove višestranačkog sistema u Srbiji i već 11. vanredni. Redovni izbori trebalo je da budu održani tek krajem 2027. godine, ali su produžena politička kriza nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine i studentski protesti koji su usledili značajno promenili politički kalendar zemlje.

Glavna karakteristika kampanje jeste to što nije došlo do uobičajenog sukoba „vladajuća koalicija protiv ujedinjene opozicije“. Do zvaničnog početka izbora formirano je nekoliko velikih političkih kolona, dok će konačan izgled glasačkog listića biti poznat tek nakon registracije lista u Republičkoj izbornoj komisiji.

Vučić izlazi na izbore sa „Ujedinjenom Srbijom“

Glavni favorit ostaje blok okupljen oko Srpske napredne stranke (SNS). Glavni odbor stranke je 5. septembra potvrdio Aleksandra Vučića kao nosioca liste i kandidata za predsednika Vlade.

Lista je dobila naziv „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“.

To znači da se izbori praktično pretvaraju i u glasanje o Vučićevom povratku na mesto premijera. On je već dva puta bio na čelu Vlade Srbije pre nego što je izabran za predsednika Republike.

Sam Vučić izjavio je da nakon završetka planiranih državnih aktivnosti namerava da podnese ostavku na mesto predsednika i vodi kampanju kao običan građanin.

Politički koncept vladajućeg bloka zasniva se pre svega na kontinuitetu, stabilnosti, ekonomskom razvoju i zaštiti nacionalnih interesa. Vučić stavlja naglasak na infrastrukturne projekte, strane investicije, rast zaposlenosti i tezu da Srbija mora da izbegne povratak u period političke nestabilnosti.

Jedno od prvih konkretnih obećanja jeste formiranje izuzetno kompaktne vlade sa samo 12 ministarstava u slučaju pobede. Vučić to objašnjava većom ličnom odgovornošću i efikasnošću izvršne vlasti.

Pritom se retorika kampanje postepeno gradi oko izbora između „ujedinjene Srbije“ i protestnog tabora. SNS pokušava da se predstavi kao snaga stabilnosti i državnog razvoja, dok protivnike predstavlja kao skup različitih pokreta koje pre svega povezuje želja za promenom vlasti.

Vučićevoj listi već su se pridružili Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije (PUPS) i Radnička partija. Srpska radikalna stranka takođe je objavila podršku „Ujedinjenoj Srbiji“ i Vučićevoj kandidaturi za premijera.

Glavna nepoznanica izbora je studentska lista, nastala iz masovnog protestnog pokreta.

Studenti pripremaju kompletnu listu od 250 kandidata, ali imena još nisu objavljena. Nakon zvaničnog raspisivanja izbora predstavnici pokreta saopštili su da će kandidati biti predstavljeni narednih dana, po završetku pravnih procedura i prikupljanja potpisa. Formalno, listu neće kandidovati politička stranka, već grupa građana.

Upravo studentski pokret nudi model kampanje koji se najradikalnije razlikuje od tradicionalnih partija. Pokret nije formirao klasičnu političku stranku, već organizaciju gradi oko univerzitetskih plenuma, direktne demokratije, mreže aktivista i lokalnih inicijativa.

Glavna politička poruka studenata jeste odgovornost institucija, borba protiv korupcije, nezavisno pravosuđe, slobodni mediji i promena postojećeg sistema upravljanja.

Njihova najprepoznatljivija politička formula mnogo je oštrija:

„Ili Srbija ili mafija“.

Drugi slogan koji se stalno koristi jeste „Studenti pobeđuju“.

Pritom studenti pokušavaju da izađu daleko izvan univerzitetskog biračkog tela. Kampanja „Student u svakom selu“, telefonski program „Student zove“ i obilazak domaćinstava usmereni su pre svega na manje gradove i ruralnu Srbiju, gde SNS tradicionalno ima snažnije pozicije.

Još jedna važna promena dogodila se 9. septembra: pokret Kreni-Promeni, Demokratska stranka (DS) i Zeleno-levi front (ZLF) odlučili su da ne kandiduju sopstvene parlamentarne liste i da podrže studente. Kreni-Promeni takođe namerava da obezbedi svoje posmatrače i kontrolore za praćenje glasanja.

Tako se studentska lista postepeno pretvara iz univerzitetskog pokreta u jedan od dva glavna centra čitave izborne kampanje.

Međutim, tradicionalna proevropska opozicija ne namerava u potpunosti da prepusti politički prostor studentima.

Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa (SSP), stranka Srbija centar Zdravka Ponoša i pokret Solidarnost Gorana Ješića dogovorili su zajednički nastup na listi:

„Evropska Srbija - Marinika Tepić - Zdravko Ponoš“.

To je najjasnije profilisan proevropski blok na izborima.

Njegov strateški cilj jeste vraćanje evropskih integracija u centar državne politike. Među najavljenim prioritetima su članstvo Srbije u EU, vladavina prava, nezavisnost pravosuđa, slobodni mediji, pošteni izbori i smenjivost vlasti.

Prema rečima predstavnika bloka, on je usmeren na građane koji žele da vide Srbiju kao „modernu, demokratsku i evropsku državu“.

Time se unutar antivladinog biračkog tela pojavljuje važno razgraničenje: studenti pre svega nude resetovanje političkog sistema, dok „Evropska Srbija“ tome dodaje jasno formulisan spoljnopolitički pravac ka EU.

„Narodna Srbija“ - antikorupcijski blok sa nacionalnim i ekonomskim usmerenjem

Još jedna velika opoziciona kolona dobila je naziv „Narodna Srbija“.

U nju su ušli Narodni pokret Srbije (NPS) Miroslava Aleksića, Novo lice Srbije Miloša Parandilovića i Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute.

Glavna politička formula bloka je „vratiti državu narodu“.

Za razliku od naglašeno proevropske platforme Đilasa i Ponoša, „Narodna Srbija“ pokušava da spoji antikorupcijsku agendu sa ekonomskim nacionalizmom i zaštitom prirodnih resursa.

Među zvanično najavljenim prioritetima su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ekonomske reforme, podrška domaćem biznisu, zaštita nacionalnih interesa, očuvanje vode i zemljišta, razvoj poljoprivrede i obnova sela.

To potencijalno omogućava bloku da se istovremeno bori za deo protestnog gradskog biračkog tela i konzervativnije birače u regionalnoj Srbiji.

Na desnici će takođe biti najmanje dve kolone

Do ujedinjenja nije došlo ni među nacionalno-konzervativnom opozicijom.

Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) Miloša Jovanovića i monarhisti pripremaju listu pod nazivom „Autentična desnica“. Jovanović navodi da je cilj bloka da dobije takvu zastupljenost bez koje neće biti moguće formirati narednu vlast posle SNS-a.

To je klasična srpska nacionalno-konzervativna linija sa naglaskom na suverenitet, Kosovo, nacionalni identitet i kritičniji odnos prema zapadnoj spoljnopolitičkoj orijentaciji.

Odvojeno na izbore izlaze pokret Branimira Nestorovića „Mi - snaga naroda“ i Narodna stranka Vladimira Gajića. Oni formiraju još jednu suverenističku i evroskeptičnu kolonu. Predstavnici bloka računaju na osvajanje 15-20 poslaničkih mandata.

Tako fragmentacija postoji na oba politička krila: i proevropska opozicija i srpski suverenisti izlaze na izbore sa više lista.

Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića (SPS), koja je dugo bila mlađi partner SNS-a u vlasti, takođe izlazi u posebnoj koloni.

Partija je 8. septembra zvanično odlučila da formira koaliciju sa Jedinstvenom Srbijom, Socijaldemokratskom partijom Srbije i Zelenima Srbije.

Sami socijalisti svoju platformu definišu kao kombinaciju dva oslonca - državnosti i socijalizma.

To podrazumeva naglasak na socijalnoj pravdi, pravima radnika i penzionera, podršci porodicama i mladima, državnoj ekonomskoj politici i istovremenoj zaštiti nacionalnih interesa Srbije.

Za SPS su ovi izbori posebno važni: partija mora da pokaže da može da sačuva sopstvenu izbornu težinu u uslovima kada Vučić pokušava maksimalno da konsoliduje birače lojalne vlasti oko svoje liste.

Poseban segment tradicionalno će predstavljati stranke nacionalnih manjina.

Na početku kampanje očekuje se učešće Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), bošnjačkih stranaka SPP i SDA, predstavnika albanskog i romskog stanovništva i niza manjih regionalnih udruženja. Do završetka registracije njihova konfiguracija još može da se promeni.

Posebno je aktivna Stranka pravde i pomirenja (SPP) Usame Zukorlića. Ona promoviše koncept političkog ujedinjenja Bošnjaka Sandžaka, povećanje njihove zastupljenosti u državnim strukturama i širok program infrastrukturnog razvoja regiona - auto-puteve, aerodrom u Sjenici, gasifikaciju i investicije.

Za manjine važi poseban izborni režim: one ne moraju da pređu opšti cenzus od 3%, a pri raspodeli mandata njihov rezultat koriguje se posebnim koeficijentom.

Dve ankete daju potpuno različitu sliku izbora

Glavna poteškoća u proceni rezultata jeste to što srpska istraživanja javnog mnjenja trenutno pokazuju praktično dve različite političke realnosti.

Istraživanje Faktor Plus, sprovedeno u avgustu i septembru na uzorku od 1,2 hiljade ispitanika, daje:

SNS - 47,2%
Studentska lista - 31,5%
SPS - 4,9%
proevropski blok - 3,6%
„Narodna Srbija“ - 3,4%.

Prema ovom scenariju Vučić se nalazi blizu mogućnosti da osvoji apsolutnu parlamentarnu većinu.

Međutim, istraživanje CRTA i Democracy Action Lab Univerziteta Stanford, sprovedeno od 10. do 24. juna na uzorku od 2.324 osobe, među opredeljenim biračima pokazivalo je potpuno obrnut odnos:

Studentska lista - 44,9%
SNS - 35,7%
SPS - 3,8%.

Ostale političke snage pojedinačno tada nisu prelazile cenzus od 3%.

Ove brojke ne mogu se direktno porediti: istraživanja su sprovedena u različitim periodima, na različitim uzorcima i sa različitim osnovama obračuna. Međutim, razlika između njih pokazuje ono najvažnije - ishod 25. oktobra biće znatno manje predvidiv nego na prethodnim parlamentarnim izborima.

Ključni mogu postati izlaznost, sposobnost studenata da mobilišu mlade i građane koji ranije nisu glasali, preraspodela glasova manjih opozicionih partija i broj lista koje će ostati ispod cenzusa od 3%.

Poslednji faktor je posebno važan: mandati se u Srbiji raspodeljuju među listama koje su prešle cenzus po D'Ontovom sistemu. Ako značajan deo opozicionih glasova ostane kod stranaka sa rezultatom ispod 3%, velike liste će automatski dobiti više mesta. Za samostalnu većinu potrebno je 126 od 250 mandata.

Uprkos velikom broju lista, politička kampanja postepeno se svodi na tri osnovna koncepta.

Prvi je kontinuitet Vučićevog sistema: ekonomski razvoj, infrastruktura, investicije, snažna izvršna vlast, politička stabilnost i višesmerna spoljna politika između EU, Kine, Rusije i drugih partnera.

Drugi je studentski reset: borba protiv korupcije, institucionalna odgovornost, smena političke elite i pokušaj izgradnje novog sistema upravljanja van tradicionalnih partija.

Treći su različite verzije tradicionalne partijske alternative: proevropska kod „Evropske Srbije“, nacionalno-ekonomska kod „Narodne Srbije“, socijalistička kod SPS-a i suverenistička kod desnih blokova.

Upravo zato će oktobarski izbori biti mnogo više od obične borbe za poslanička mesta. Prvi put posle mnogo godina istovremeno se proveravaju lični rejting Vučića, sposobnost studentskog pokreta da uličnu podršku pretvori u izborne glasove i sposobnost tradicionalne opozicije da sačuva sopstvenu političku samostalnost.

Na pobedu Vučića već se primaju „opklade“

Političko interesovanje već je izašlo izvan okvira istraživanja javnog mnjenja. Na međunarodnim tržištima predviđanja pojavili su se ugovori vezani za ishod izbora u Srbiji.

Na američkoj platformi Kalshi 9. septembra verovatnoća pobede liste SNS procenjivana je na oko 88%, a studentske liste na oko 19%. Pritom je obim trgovanja za sada veoma mali - oko $1,4 hiljade, pa ove pokazatelje ne treba posmatrati kao ozbiljnu prognozu javnog mnjenja. Oni su pre pokazatelj trenutnih očekivanja učesnika malog tržišta.

Još je zanimljivije tržište za sledećeg premijera na Polymarketu. Tamo se verovatnoća da će naredni predsednik Vlade biti Aleksandar Vučić procenjuje na oko 75%. Ana Brnabić dobija oko 5%, rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić oko 4%, a Ivica Dačić manje od 1%. Obim trgovanja na ovom tržištu već se približio iznosu od $47 hiljada.

Pritom to nisu kvote srpskih kladionica, već međunarodna prediction markets tržišta. U javno dostupnim ponudama najvećih srpskih kladionica u trenutku pripreme materijala nije pronađeno potpuno tržište za parlamentarne izbore.

Konačan sastav učesnika biće znatno jasniji u narednim nedeljama. Prema zakonu, izborne liste moraju biti predate Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre glasanja. Za običnu listu potrebno je prikupiti najmanje 10 hiljada overenih potpisa birača, a za listu nacionalne manjine 5 hiljada.

Tako je trka za 250 poslaničkih mandata zvanično počela, ali se konačna konfiguracija glasačkog listića još formira. Već sada je jasno ono najvažnije: Srbija ide ka najkonkurentnijim i politički najznačajnijim parlamentarnim izborima u poslednjih mnogo godina.