U prvom kvartalu 2026. godine potražnja za malim stanovima na crnogorskom tržištu nekretnina je porasla, što je dovelo do značajnog rasta cena u ovom segmentu, prema podacima platforme Estitor.

Prema analitičarima, studio stanovi su zabeležili najveće poraste cena: prosečna cena takvih nekretnina dostigla je 3.045 evra po kvadratnom metru, što predstavlja porast od 14% u odnosu na prethodnu godinu. Cene jednosobnih stanova porasle su za 10% na 2.930 evra po kvadratnom metru, a cena dvosobnih stanova za 9,5% na 2.904 evra po kvadratnom metru. Istovremeno, cene većih nekretnina sa četiri ili više soba pale su za 1,9% na 2.455 evra po kvadratnom metru.

Shodno tome, na tržištu se jasno uočava pomeranje ka manjim nekretninama. Kupci sve češće biraju kompaktne stanove, koji zahtevaju manji budžet za kupovinu, lakše se iznajmljuju i doživljavaju se kao likvidnija investicija.

Najskuplji gradovi u Crnoj Gori i dalje su primorska odredišta. U Tivtu je prosečna cena nekretnina iznosila 4.192 evra po kvadratnom metru; u Kotoru 3.605 evra po kvadratnom metru; u Budvi 3.344 evra po kvadratnom metru; a u Herceg Novom 3.072 evra po kvadratnom metru. Međutim, najveći godišnji rast među ovim gradovima zabeležen je u Podgorici, gde su cene porasle za 17,2% na 2.707 evra po kvadratnom metru.

Povećanje cena za manje nekretnine objašnjava se kombinacijom nekoliko faktora: ograničenim budžetima nekih kupaca, potražnjom investitora, razvojem kratkoročnih iznajmljivanja i kontinuiranim interesovanjem za Crnu Goru kao tržište nekretnina za odmor, preseljenje i investicije.

U primorskim gradovima broj turista predstavlja dodatni faktor koji održava potražnju za nekretninama za sezonsko iznajmljivanje.

Crna Gora zadržava svoju investicionu privlačnost zahvaljujući kombinaciji rasta vrednosti imovine i prihoda od iznajmljivanja.

Podgorica prednjači po prinosima na iznajmljivanje od 4,9% zahvaljujući stabilnoj potražnji tokom cele godine, dok Budva pokazuje prinos od 4,7% i ostaje glavno turističko čvorište zemlje. Osnovna prognoza za 2026. godinu predviđa dalji umeren rast cena u rasponu od 5–7%.

Za lokalno stanovništvo, ovaj trend pogoršava problem pristupačnosti stanovanja.

Prosečne cene stanova rastu brže od prihoda, posebno u primorskim gradovima i u Podgorici. Kao rezultat toga, mali stanovi, koji su ranije bili smatrani najpristupačnijom ulaznom tačkom na tržište, takođe postaju skuplji i sve više se takmiče za potražnju investitora i kupaca iz inostranstva.

Crna Gora ostaje jedno od najaktivnijih tržišta nekretnina na Jadranskom moru. Potražnju pokreću turizam, strani interes za kupovinu nekretnina, očekivanja dalje evropske integracije i ograničena ponuda kvalitetnih nekretnina na popularnim lokacijama. Istovremeno, rast cena malih stanova ukazuje da se tržište postepeno pomera od kupovine domova "za život" ka modelu orijentisanom na investicije, u kome likvidnost, potencijal za iznajmljivanje i nizak ulazni prag postaju ključni kriterijumi.