U prvom kvartalu 2026. godine potražnja za malim stanovima na crnogorskom tržištu nekretnina je porasla, što je dovelo do značajnog rasta cena u ovom segmentu, prema podacima platforme Estitor.

Prema analitičarima, studio stanovi su zabeležili najveće poraste cena: prosečna cena takvih nekretnina dostigla je 3.045 evra po kvadratnom metru, što predstavlja porast od 14% u odnosu na prethodnu godinu. Cene jednosobnih stanova porasle su za 10% na 2.930 evra po kvadratnom metru, a cena dvosobnih stanova za 9,5% na 2.904 evra po kvadratnom metru. Istovremeno, cene većih nekretnina sa četiri ili više soba pale su za 1,9% na 2.455 evra po kvadratnom metru.

Na tržištu se jasno uočava pomeranje ka manjim nekretninama. Kupci sve češće biraju kompaktne stanove, koji zahtevaju manji budžet za kupovinu, lakše se iznajmljuju i smatraju se likvidnijom investicijom.

Najskuplji gradovi u Crnoj Gori i dalje su primorska odredišta. U Tivtu je prosečna cena nekretnina iznosila 4.192 evra po kvadratnom metru; u Kotoru 3.605 evra po kvadratnom metru; u Budvi 3.344 evra po kvadratnom metru; a u Herceg Novom 3.072 evra po kvadratnom metru. Međutim, najveći godišnji rast među ovim gradovima zabeležen je u Podgorici, gde su cene porasle za 17,2% na 2.707 evra po kvadratnom metru.

Rast cena manjih nekretnina posledica je nekoliko faktora: ograničenih budžeta dela kupaca, investitorske potražnje, razvoja kratkoročnog iznajmljivanja i stalnog interesovanja za Crnu Goru kao tržište nekretnina za odmor, preseljenje i investicije.

U primorskim gradovima broj turista predstavlja dodatni faktor koji održava potražnju za nekretninama za sezonsko iznajmljivanje.

Crna Gora zadržava investicionu privlačnost zahvaljujući rastu vrednosti imovine i prihodima od iznajmljivanja.

Podgorica prednjači prinosom od iznajmljivanja od 4,9%, zahvaljujući stabilnoj potražnji tokom cele godine, dok Budva beleži prinos od 4,7% i ostaje glavno turističko čvorište zemlje. Osnovna prognoza za 2026. godinu je dalji umeren rast cena u rasponu od 5–7%.

Za lokalno stanovništvo, ovaj trend pogoršava problem pristupačnosti stanovanja.

Prosečne cene stanova rastu brže od prihoda, posebno u primorskim gradovima i u Podgorici. Kao rezultat toga, mali stanovi, koji su ranije bili najpristupačnija ulazna tačka na tržište, takođe postaju skuplji i sve više se nadmeću za iste kupce s investitorima i inostranim kupцima.

Crna Gora ostaje jedno od najaktivnijih tržišta nekretnina na Jadranskom moru. Potražnju pokreću turizam, strani interes za kupovinu nekretnina, očekivanja dalje evropske integracije i ograničena ponuda kvalitetnih nekretnina na popularnim lokacijama. Istovremeno, rast cena malih stanova ukazuje da se tržište postepeno pomera od kupovine domova "za život" ka modelu orijentisanom na investicije, u kojem su likvidnost, potencijal za iznajmljivanje i nizak ulazni prag ključni kriterijumi.