Srbija je ušla u fazu brzog rasta kreditiranja nakon perioda visoke inflacije i strogih kamatnih stopa. Prema projektu Parametar i podacima Narodne banke Srbije, kreditiranje privatnog sektora u martu 2026. godine poraslo je za 16,9% u odnosu na prethodnu godinu.

Kreditiranje domaćinstava pokazuje najbrži rast. Krediti domaćinstvima porasle su za 20,9%, pri čemu su gotovinski krediti porasle za 24%, a stambeni krediti za 20,2%. Kreditiranje preduzeća takođe se ubrzalo: korporativni krediti porasli su za 12%, krediti za likvidnost i obrtni kapital za 13,5%, a investicioni krediti za 12,5%.

S jedne strane, takav rast podržava domaću potražnju, maloprodaju, tržište nekretnina, likvidnost preduzeća i profitabilnost banaka. Takođe ukazuje da domaćinstva i kompanije ponovo stiču poverenje nakon perioda visoke inflacije.

S druge strane, struktura rasta kredita sama po sebi postaje rizik. Značajan deo novih kredita usmerava se ne samo ka investicijama u proizvodnim sektorima, već i ka potrošačkim kreditima, hipotekama i finansiranju obrtnog kapitala za kompanije. Takvo kreditiranje može kratkoročno podržati BDP, ali ne dovodi uvek do rasta dugoročne produktivnosti ekonomije.

Za sada se bankarski sektor Srbije čini stabilnim.

Udeo neplaćenih kredita u martu 2026. godine iznosio je 2,09%, koeficijent adekvatnog kapitala 19,49%, a odnos kredita i depozita za nefinansijske klijente 82,93%. To znači da banke ostaju dobro kapitalizovane i da su uglavnom finansirane depozitima.

Glavno pitanje sada nije stabilnost banaka, već kvalitet ekonomskog rasta. Ako se novi krediti usmere u investicije, izvozni kapacitet, energiju, logistiku, tehnologiju i modernizaciju preduzeća, kreditni ciklus bi mogao da podrži razvoj Srbije. Međutim, ako rast postane previše zavisan od potrošačkih kredita, hipoteka i kratkoročne likvidnosti, to će povećati ranjivost ekonomije na usporavanje zarada, zaposlenosti ili spoljne potražnje.