Srbija je ušla u fazu brzog rasta kreditiranja nakon perioda visoke inflacije i strogih kamatnih stopa. Prema podacima portala Parametar i Narodne banke Srbije, kreditiranje privatnog sektora u martu 2026. godine poraslo je za 16,9% u odnosu na prethodnu godinu.

Kreditiranje domaćinstava pokazuje najbrži rast. Krediti domaćinstvima porasli su za 20,9%, pri čemu su gotovinski krediti skočili za 24%, a stambeni krediti za 20,2%. Kreditiranje preduzeća takođe se ubrzalo: korporativni krediti porasli su za 12%, krediti za likvidnost i obrtni kapital za 13,5%, a investicioni krediti za 12,5%.

S jedne strane, takav rast podržava domaću potražnju, maloprodaju, tržište nekretnina, likvidnost preduzeća i profitabilnost banaka. Takođe ukazuje da domaćinstva i kompanije ponovo stiču poverenje nakon perioda visoke inflacije.

S druge strane, struktura rasta kredita sama po sebi postaje rizik. Značajan deo novih kredita odlazi u potrošačke kredite, hipoteke i finansiranje obrtnog kapitala, a ne u investicije u proizvodnim sektorima. Takvo kreditiranje može kratkoročno podržati BDP, ali ne dovodi uvek do rasta dugoročne produktivnosti ekonomije.

Za sada se bankarski sektor Srbije čini stabilnim.

Udeo problematičnih kredita u martu 2026. godine iznosio je 2,09%, koeficijent adekvatnosti kapitala 19,49%, a odnos kredita i depozita za nefinansijske klijente 82,93%. To znači da banke ostaju dobro kapitalizovane i da su uglavnom finansirane depozitima.

Glavno pitanje sada nije stabilnost banaka, već kvalitet ekonomskog rasta. Ako se novi krediti usmere u investicije — izvozne kapacitete, energiju, logistiku, tehnologiju i modernizaciju preduzeća — kreditni ciklus može podržati razvoj Srbije. Međutim, ako rast postane previše zavisan od potrošačkih kredita, hipoteka i kratkoročne likvidnosti, to će povećati izloženost ekonomije riziku od pada zarada, zaposlenosti ili spoljne potražnje.