Srbija je produžila tarifne kvote na uvoz cementa i određenih vrsta čeličnih proizvoda do kraja 2026. godine. Kada se iscrpe utvrđene uvozne količine, biće uveden dodatni carinski namet od 50 odsto.

Ograničenja su prvobitno uvedena za period od 1. januara do 30. juna 2026. godine, u skladu sa vladinom uredbom o zaštiti industrija strateškog značaja za ekonomiju Srbije. Međutim, mera je produžena do 31. decembra, dok su neke kvote i spisak šifri robe revidirani.

Kvote se odnose na Portland cement, vruće valjani i hladno valjani čelik, armaturni čelik, vruće valjanu žicu i određene druge gvozdene i čelične proizvode.

Kvote su takođe utvrđene za određene kategorije eksera i žice, zavarene cevi, armaturne mreže i rešetkaste konstrukcije. Roba koja se ne proizvodi u Srbiji u određenim slučajevima izuzeta je od ograničenja.

Dodatna carina se dodaje na standardnu stopu carinske dažbine. Na primer, ako je standardna dažbina 10 odsto, nakon iscrpljivanja kvote ukupan teret za uvoznika može dostići 60 odsto.

U prvoj fazi, ukupni obim kvota iznosio je 421,1 hiljadu tona. Od toga, 250,35 hiljada tona bilo je za cement, 44,7 hiljada tona za vruće valjani čelik i oko 7,2 hiljade tona za hladno valjane proizvode.

Dodatnih 67,85 hiljada tona obuhvata kvote za armaturne šipke i žicu u kalemovima, dok je 51 hiljada tona dodeljeno za armaturne šipke u štapovima.

Kvote su raspoređene među zemljama na osnovu njihovog udela u isporukama na srpsko tržište u periodu od 2020. do 2024. godine. Najveći obim je predviđen za Evropsku uniju, Tursku, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Albaniju.

Ukrajini je takođe dodeljena posebna kvota; u prethodnim godinama ona je snabdevala Srbiju valjanim čelikom, armaturom, žicom i drugim gvozdenim i čeličnim proizvodima.

Za vruće valjani čelik, ukupna kvartalna kvota iznosi oko 22.000 tona. Proizvodi ukrajinskog porekla čine nešto više od 1.000 tona po kvartalu.

Još 600 tona po kvartalu izdvojeno je za isporuke armaturne šipke i vruće valjane žičane šipke u kolutovima iz Ukrajine. Kada se ovi obimci iscrpe, na odgovarajuće proizvode može biti primenjena dodatna carina od 50 odsto.

U 2024. godini, Srbija je uvezla gvožđe i čelik u vrednosti od 23,15 miliona dolara iz Ukrajine, i gotove proizvode od gvožđa i čelika u dodatnoj vrednosti od 9,55 miliona dolara.

Međutim, nova ograničenja se ne odnose na svu ukrajinsku robu. Primena kvota zavisi od specifičnog carinskog koda proizvoda.

Za ukrajinska metalurška i metalnoobrađujuća preduzeća, odluka Srbije znači da će manji, redovni pošiljci moći da uđu samo pod povoljnim uslovima u okviru utvrđenih kvota.

Veći pošiljci ili roba koja se deklariše nakon iscrpljivanja kvote mogu postati nekonkurentni zbog naglog porasta carinskih troškova.Vlada Srbije opravdava ova ograničenja potrebom da se sačuva domaća proizvodnja cementa i čelika, podrže tradicionalni tokovi trgovine i obezbedi stabilnost domaćeg tržišta.

Dodatni faktori uključuju oštrije evropske zaštitne mere protiv uvoza čelika i porast troškova srpskih preduzeća za energiju i ispunjavanje ekoloških propisa.

Za srpske proizvođače, odluka može pružiti dodatnu zaštitu od strane konkurencije. Istovremeno, kvote predstavljaju rizik od porasta troškova sirovina za građevinske kompanije, proizvođače metalnih konstrukcija, cevi, mreža i druge firme koje zavise od uvezenog valjanog čelika i žice.