Srbija je već značajan proizvođač zlata, iako se ono uglavnom ne vadi kao samostalni proizvod, već uz bakar, olovo i cink. Glavni centar za rudarstvo zlata je rudarsko područje Bora na istoku zemlje, gde kineska kompanija Zijin posluje sa svojom imovinom.

Ključni projekat je Čukaru Peki, rudnik bakra i zlata u okolini Bora. Drugi značajan objekat je Rudnik bakra Bor, koji obuhvata ležišta Veliki Krivelj, Majdanpek, Novo Cerovo i Jama. Ovo je prvenstveno kompleks za proizvodnju bakra, ali se u njemu takođe proizvodi zlato i srebro.

Prema kompaniji Zijin Mining, Čukaru Peki i Rudnik bakra Bor zajedno su proizveli 296.000 tona bakra i 9,1 tonu zlata u 2025. godini.

Još jedno važno mesto je Lece kod Medveđe u južnoj Srbiji. Ovo je rudnik zlata, olova i cinka koji je dugo bio u postupku bankrota.

Krajem 2024. godine njena imovina je prodata kompaniji Mediolanum Invest za oko 34,2 miliona evra. U dugoročnoj perspektivi, Lece bi ponovo mogao postati značajan projekat za eksploataciju zlata, olova i cinka.

Novi kanadski projekat, Čoka Rakita, mogao bi da ojača "zlatnu kartu" Srbije.

Za Srbiju zlato nije samo rudarski proizvod, već i sastojak finansijske bezbednosti. Nacionalna banka Srbije redovno kupuje zlato na domaćem tržištu od kompanije Serbia Zijin Copper i dodaje ga u zlatne i devizne rezerve zemlje.

U praksi to funkcioniše ovako: deo zlata proizvedenog u Srbiji u obliku zlatnih poluga ne ide direktno na spoljno tržište, već ga kupuje centralna banka i postaje deo državnih rezervi.

Srpski poslovni mediji izveštavaju da je, prema važećim propisima, kompanija Serbia Zijin Copper obavezna da prvo ponudi zlato koje proizvodi Nacionalnoj banci Srbije; ako NBS odbije, kompanija može da zatraži dozvolu za izvoz i prodaju na drugim tržištima.

Ovo pruža nekoliko prednosti Srbiji. Prvo, zemlja može da dopuni svoje rezerve ne samo kupovinom zlata na međunarodnom tržištu, već i kroz sopstveni rudarski sektor.

Drugo, domaća proizvodnja smanjuje zavisnost od međunarodnih dobavljača zlata i plaćanja u stranoj valuti.

Treće, držanje zlata u rezervama jača otpornost centralne banke na valutne i geopolitičke rizike, jer zlato ne predstavlja obavezu prema drugoj državi ili stranom emitentu.

Četvrto, povećanje udela zlata čini strukturu rezervi diverzifikovanijom: deo imovine se drži ne samo u valutama i hartijama od vrednosti, već i u fizičkom metalu.

Krajem 2025. godine, zlatne rezerve Srbije iznosile su 52,5076 tona i vrednovane su na 6,196 milijardi evra. U tom trenutku, zlato je činilo 21,4 odsto bruto rezervi zlata i deviznih rezervi zemlje. Tokom 2025. godine, rezerve zlata su se povećale za oko 4,4 tone.

U 2026. godini, Narodna banka Srbije je nastavila da kupuje zlato od kompanije Serbia Zijin Copper na mesečnom nivou:

u januaru – 577,1 kg, odnosno 46 zlatnih poluga; u februaru – 326,2 kg, odnosno 26 poluga;

u martu – 326,2 kg, odnosno 26 poluga;

u aprilu – 225,8 kg, odnosno 18 poluga;

u maju – 351,3 kg, odnosno 28 poluga;

u junu – oko 251 kg.