Kako je izračunao Parametar, beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u prvom polugodištu 2026. godine povećao je broj putnika za 7,2% - na 4,2 mln ljudi, znatno nadmašivši prosečan tempo rasta evropskog avio-tržišta. Pritom dalji razvoj huba sve više zavisi ne od širenja infrastrukture, već od kvaliteta zemaljskog opsluživanja, rada sa prtljagom i transparentnosti operativnih pokazatelja.

Poređenja radi, broj putnika na evropskim aerodromima u periodu januar-jun porastao je u proseku za 2,6%, pokazuju podaci Airports Council International Europe, objavljeni 30. jula. U kategoriji srednjih aerodroma sa prometom od 1 mln do 10 mln putnika, kojoj pripada Beograd, rast je iznosio 3,7%. Tako beogradski aerodrom raste gotovo dvostruko brže od svoje evropske grupe.

Broj komercijalnih letova iz Beograda u prvom polugodištu povećan je za 3,9%. Letnji red letenja za 2026. godinu uključuje 118 direktnih destinacija, uključujući šest dugolinijskih ruta. Među značajnim promenama ove godine je obnavljanje direktne avio-veze sa Torontom.

Celu 2025. godinu aerodrom je završio sa istorijskim maksimumom - oko 8,9 mln putnika, što je približno 6,5% više nego prethodne godine.

Aerodromom od 2018. godine upravlja francuski VINCI Airports kroz 25-godišnju koncesiju.

Tokom perioda upravljanja značajno je povećan kapacitet aerodroma: terminalski kompleks proširen je za oko 40 hiljada kv. m, povećan je broj izlaza za ukrcavanje i parking pozicija za avione, izgrađena je nova poletno-sletna staza i rekonstruisana glavna pista. Krajnji cilj koncesionog programa predviđa mogućnost opsluživanja oko 15 mln putnika godišnje.

Kao rezultat toga, infrastrukturna ograničenja, koja su još pre nekoliko godina bila jedan od glavnih problema aerodroma, postepeno se uklanjaju.

Razvoj Beograda istovremeno je omogućio Air Serbiji da prestonicu Srbije pretvori u regionalni presedajući čvor između Zapadne Evrope, Balkana i dela dugolinijskih destinacija.

U prvom polugodištu 2026. godine Air Serbia je prevezla 2,062 mln putnika i obavila 23.225 letova, više od hiljadu više nego godinu dana ranije.

Međutim, analiza Parametra skreće pažnju na drugu stranu razvoja aerodroma. Za putnika aerodrom predstavlja jedinstven sistem, ali je odgovornost faktički podeljena između nekoliko struktura. VINCI Airports upravlja infrastrukturom i koncesijom, britanski Menzies Aviation obavlja značajan deo zemaljskog opsluživanja, uključujući rad sa putnicima, prtljagom i avionima, dok je Air Serbia najveći prevoznik. Pored toga, odvojeno rade granične službe, služba bezbednosti i organi kontrole letenja.

Menzies je počeo da pruža Air Serbiji putničko i peronsko opsluživanje u Beogradu od februara 2024. godine, nakon problema sa zemaljskim opsluživanjem nastalih usled brzog širenja prevoznika 2023. godine. Kasnije je kompanija preuzela širi krug funkcija, uključujući obradu prtljaga, odleđivanje aviona, pomoć putnicima sa smanjenom pokretljivošću i deo kargo operacija.

Pritom je, kako navode autori analize, trenutno gotovo nemoguće objektivno uporediti kvalitet zemaljskog opsluživanja u Beogradu sa vodećim aerodromima EU zbog nedostatka detaljne javne statistike.

U otvorenom pristupu nema redovnih podataka o broju izgubljenog ili zakašnjelog prtljaga na hiljadu putnika, vremenu isporuke prvog i poslednjeg kofera, udelu na vreme opsluženih aviona, vremenu čekanja putnika i brzini pružanja pomoći osobama sa smanjenom pokretljivošću.

Istovremeno, ne može se govoriti ni o sistemski niskom kvalitetu beogradskog aerodroma.

Prema rezultatima putničkih anketa za 2023. godinu, aerodrom „Nikola Tesla“ ušao je među najbolje evropske aerodrome u kategoriji 5-15 mln putnika godišnje u međunarodnom programu Airport Service Quality Međunarodnog saveta aerodroma ACI.

Međutim, te nagrade odražavaju percepciju aerodroma među putnicima u 2023. godini i ne omogućavaju potpunu procenu situacije nakon daljeg rasta putničkog prometa gotovo do 9 mln ljudi i promene sistema zemaljskog opsluživanja.

U 2025-2026. godini pojedini problemi sa opsluživanjem već su privukli pažnju putnika. Konkretno, u maju 2025. godine kvar sistema za pregled registrovanog prtljaga doveo je do toga da deo kofera nije ukrcan na letove. U maju 2026. godine u zoni za preuzimanje prtljaga došlo je do havarije sistema otpadnih voda.

Pritom zvanična statistika ne potvrđuje opšti rast formalnih žalbi avio-putnika. Prema podacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, u 2025. godini razmotreno je 566 žalbi, manje nego godinu dana ranije, uprkos povećanju broja putnika. Većina - 471 prijava - odnosila se na duga kašnjenja, otkazivanja letova ili odbijanje ukrcavanja.

Tako glavni problem aerodroma u sadašnjoj fazi više nije toliko sposobnost da primi veći broj putnika.

Po putničkom prometu, razvoju mreže linija i investicijama, Beograd zaista pokazuje rezultate iznad evropskog proseka. Međutim, za prelazak na sledeći nivo razvoja aerodrom će morati da potvrđuje kvalitet usluge jednako transparentnim pokazateljima kao što se danas objavljuju podaci o putnicima i novim rutama.

Konkretno, reč može biti o redovnom objavljivanju statistike tačnosti letova, vremena isporuke prtljaga, izgubljenog prtljaga, dužine redova, vremena pružanja pomoći putnicima i razloga kašnjenja, uz podelu odgovornosti između avio-kompanija, aerodroma, zemaljskog operatera i državnih službi.

Za Beograd to postaje posebno važno u kontekstu pretvaranja grada u punopravan regionalni avio-hub. Infrastrukturna faza modernizacije aerodroma u velikoj meri je već sprovedena, a sledeći test biće sposobnost VINCI-ja, Menzies-a i Air Serbije da rastućem putničkom prometu obezbede stabilan evropski nivo usluge.