Građevinski sektor Srbije pokazao je mešovite rezultate u prvoj polovini 2026. godine: stvarni obim radova opada, ali potražnja za stambenim prostorom i dozvolama za građenje novih objekata ostaje prilično jaka.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. godine vrednost građevinskih radova u Srbiji porasla je za 1,7 odsto po tekućim cenama, ali je pala za 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu po konstantnim cenama.

Drugim rečima, tržište se održava u nominalnom smislu, ali kada se uzme u obzir inflacija, građevinska aktivnost je opala. Razlika između različitih segmenata je posebno primetna: radovi na zgradama porasli su za 25,4 odsto, dok su radovi na infrastrukturi opali za 21,5 odsto.

To se vidi i u strukturi BDP-a.

Ekonomija Srbije porasla je za 3,2 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu, ali je bruto dodata vrednost u građevinarstvu pala za 5,1 odsto. Za zemlju koja se istovremeno priprema za Ekspo 2027, izgradnju puteva, infrastrukture i novih stambenih naselja, ovo je važan signal: sektor više ne raste automatski zahvaljujući velikim projektima.

Ipak, budući portfelj izgleda obećavajuće u poređenju sa trenutnim obimom. U periodu januar–april 2026. godine broj izdatih građevinskih dozvola porastao je za 7,5 odsto na godišnjem nivou, dok je očekivana vrednost radova obuhvaćenih tim dozvolama povećana za 40,4 odsto. U aprilu je izdato 2.416 dozvola, što je za 4,3 odsto više nego godinu dana ranije.

Od toga, 82,4 odsto se odnosilo na zgrade, a od tih zgrada, 80,3 odsto su bile stambene.

Glavni centar aktivnosti je Beograd. Na osnovu dozvola izdatih u aprilu, skoro 39,8 odsto očekivane vrednosti nove izgradnje bilo je u regionu Beograda, a zatim slede regioni Južne Bačke, Niša, Srema i Južnog Banata. Ovo potvrđuje dugogodišnji problem na srpskom tržištu: kapital i građevinska aktivnost su koncentrisani oko prestonice i nekoliko jakih regionalnih centara.

Međutim, tržište nekretnina ostaje veoma aktivno.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u prvom kvartalu 2026. godine promet nekretninama u Srbiji dostigao je skoro 2 milijarde evra – što je rekord za prvi kvartal od osnivanja Registra cena nekretnina. Zaključeno je ukupno 30.795 ugovora o kupoprodaji, a tržišna vrednost porasla je za 13,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Stanovi i dalje čine glavni segment, sa 1,2 milijarde evra, odnosno 62 odsto ukupnog prometa na tržištu. Samo u Beogradu je na stanove potrošeno 643 miliona evra, dok je broj transakcija u prestonici porastao za 9,5 odsto.

Udeo kupovina finansiranih hipotekom takođe je porastao: hipoteke su korišćene u 14 odsto svih transakcija i u 33 odsto kupovina stanova.

Zaključak za Srbiju je jednostavan: građevinski sektor je ušao u 2026. godinu ne u krizu, već u izazovniju fazu.

Stambeni sektor i Beograd i dalje pokreću tržište, građevinske dozvole ukazuju na čvrstu osnovu, a nekretnine ostaju jedna od glavnih oblasti ulaganja i za domaćinstva i za kapital. Međutim, pad stvarnih građevinskih radova i slabost u građevinarstvu ukazuju na to da bez novih ugovora o infrastrukturi, pristupačnog finansiranja i dovoljne radne snage, tržište može postati selektivnije.

Za investitore, to znači da je kupovina "bilo koje nekretnine" sada rizičnija nego pre nekoliko godina. Pobednici su lokacije sa dobrom likvidnošću, visokokvalitetni projekti, blizina infrastrukture i jasan razlog za iznajmljivanje.