Evropska komisija priprema ograničenja pristupa dece društvenim mrežama širom EU. Grupa stručnjaka predložila je da se deci mlađoj od 13 godina dozvoli korišćenje takvih platformi samo u ograničenom vremenu i pod nadzorom roditelja, nastavnika ili staratelja. Očekuje se da će konkretan nacrt zakona biti predstavljen nakon leta 2026. godine.

Ograničenja bi mogla da obuhvate ne samo TikTok, Instagram, Facebook i YouTube, već i druge usluge koje imaju beskonačno skrolanje, video zapise koji se automatski reprodukuju i algoritme osmišljene da zadrže pažnju korisnika na duži vremenski period.

Evropska unija takođe razvija sistem za proveru starosti korisnika.

U Srbiji još uvek ne postoji opšta zabrana korišćenja društvenih mreža od strane dece. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa drugačiji mehanizam: tinejdžeri starosti 15 i više godina mogu samostalno da daju saglasnost za obradu svojih podataka pri korišćenju digitalnih usluga. Za decu mlađu od 15 godina, takvu saglasnost mora da daje roditelj ili zakonski staratelj.

Ipak, najveće platforme obično postavljaju minimalnu starost korisnika na 13 godina, ali sprovođenje ovih ograničenja ostaje slabo. Srpski stručnjaci napominju da zabrana sama po sebi nije dovoljna bez adekvatne provere starosti, edukacije roditelja i obezbeđivanja alternativnih aktivnosti za decu.

Debata o strožim merama je već počela. Fondacija "Uzmi knjigu" podnela je nacrt inicijative parlamentarnom Odboru za prava deteta da se ograniči pristup internetu i društvenim mrežama za lica mlađa od 15 godina. Prema istraživanju koje je sprovela fondacija, 95 odsto roditelja anketiranih u Jagodini i Beogradu podržalo je takvu meru.

Dragan Đilas, lider opozicione stranke Stranke slobode i pravde, takođe je pozvao na donošenje zakona kojim bi se deci mlađoj od 16 godina zabranile društvene mreže. Međutim, zvaničan vladin predlog zakona još uvek nije usvojen.

Pošto Srbija nije članica EU, budući evropski propisi neće automatski stupiti na snagu u zemlji. Međutim, u okviru svoje evropske integracije, Beograd će verovatno morati postepeno da uskladi svoje digitalno zakonodavstvo sa standardima EU.