Elektrodistributivna kompanija EPS postepeno uspostavlja novu energetsku platformu u Srbiji, u kojoj će solarne elektrane velikih razmera i sistemi za skladištenje energije igrati ključnu ulogu.

EPS se odvaja od pojedinačnih projekata obnovljive energije i prelazi na sistematski model u kojem će solarna proizvodnja biti upotpunjena baterijskim kapacitetom za uravnoteženje opterećenja. Analitičari navode da je solarni portfolio od oko 1–2 GV trenutno u fazi razvoja i tendera, pri čemu se pojedinačni klasteri u centralnoj i istočnoj Srbiji procenjuju na po 100–300 MV.

Ova promena je povezana sa strukturom samog srpskog elektroenergetskog sistema. Trenutno se on i dalje u velikoj meri oslanja na proizvodnju električne energije u ugljenim elektranama, pretežno u basenima Kolubara i Kostolac, što zemlju čini ranjivom na buduće troškove ugljenika, troškove modernizacije i fluktuacije u hidroelektričnoj proizvodnji. U tom kontekstu, solarne elektrane i postrojenja za skladištenje energije se smatraju sredstvom za povećanje fleksibilnosti sistema.

Kapitalni troškovi za solarne projekte u Srbiji trenutno iznose približno 600–800 hiljada evra po megavatu. Na osnovu prosečne procene od 700 hiljada evra, izgradnja 1 GV solarnog kapaciteta zahtevala bi oko 700 miliona evra, dok bi potpuna realizacija portfelja od 2 GV mogla koštati i do 1,4 milijarde evra. Istovremeno, EPS procenjuje projekte skladištenja u rasponu od 500–1.000 MWh, što bi moglo zahtevati dodatnih 200–500 miliona evra u zavisnosti od obima i konfiguracije.

Za Srbiju, ovo znači prelazak na novi model proizvodnje električne energije, u kojem će troškove određivati ne samo kapacitet za baznu proizvodnju, već i sposobnost sistema da brzo izjednači potrošnju, ublaži vršne opterećenja i integriše se sa evropskim tržištem električne energije. Upravo kombinacija solarne proizvodnje i skladištenja mogla bi da formira osnovu buduće konkurentnosti srpskog elektroenergetskog sistema.