Elektroprivreda Srbije postepeno uspostavlja novu energetsku platformu u Srbiji, u kojoj će solarne elektrane velikog kapaciteta i sistemi za skladištenje energije imati ključnu ulogu.

EPS napušta pristup pojedinačnim projektima obnovljive energije i prelazi na sistematski model u kojem će solarna proizvodnja biti dopunjena baterijskim kapacitetom za uravnoteženje opterećenja. Analitičari navode da je solarni portfolio od oko 1–2 GV trenutno u fazi razvoja i tendera, pri čemu se pojedinačni klasteri u centralnoj i istočnoj Srbiji procenjuju na po 100–300 MW.

Ova promena je povezana sa strukturom samog srpskog elektroenergetskog sistema. Trenutno se on i dalje u velikoj meri oslanja na proizvodnju električne energije u ugljenim elektranama, pretežno u basenima Kolubara i Kostolac, što zemlju izlaže budućim troškovima karbonske takse, troškovima modernizacije i kolebanjima u hidroelektričnoj proizvodnji. U tom kontekstu, solarne elektrane i postrojenja za skladištenje energije smatraju se sredstvom za povećanje fleksibilnosti sistema.

Investicioni troškovi za solarne projekte u Srbiji trenutno iznose oko 600–800 hiljada evra po megavatu. Na osnovu prosečne procene od 700 hiljada evra, izgradnja 1 GW solarnog kapaciteta zahtevala bi oko 700 miliona evra, dok bi potpuna realizacija portfelja od 2 GW mogla koštati i do 1,4 milijarde evra. Istovremeno, EPS procenjuje projekte skladištenja u rasponu od 500–1.000 MWh, što bi moglo zahtevati dodatnih 200–500 miliona evra u zavisnosti od obima i konfiguracije.

Za Srbiju, ovo znači prelazak na novi model proizvodnje električne energije, u kojem će troškove određivati ne samo kapacitet za baznu proizvodnju, već i sposobnost sistema da brzo izjednači potrošnju, ublaži vršne opterećenja i integriše se sa evropskim tržištem električne energije. Upravo kombinacija solarne proizvodnje i skladištenja mogla bi da postane osnova buduće konkurentnosti srpskog elektroenergetskog sistema.