EPS prelazi iz pripremne faze u praktičnu realizaciju investicionog ciklusa vrednog više od 3 milijarde evra do 2030. godine. Program će biti usmeren na modernizaciju hidroenergije, razvoj solarne proizvodnje sa skladištenjem i unapređenje projekta pumpne elektrane Bistrica.

Prema objavljenom pregledu, više od 2 milijarde evra u okviru ove strategije planirano je za obnovljivu energiju, dok je još oko milijardu evra namenjeno obnovi i proširenju hidroenergetskih kapaciteta. Međutim, EPS očekuje da će uložiti oko 1,2 milijarde evra u projekte obnovljive energije samo u periodu od 2026. do 2029. godine, što ukazuje na koncentraciju investicija u narednim godinama, umesto njihovog ravnomernog raspoređivanja na duži rok.

Hidroenergija se trenutno smatra najunapređenijim delom portfelja. Ključni projekti obuhvataju rekonstrukciju i proširenje hidroelektrane Potpeć u iznosu od 91 milion evra, modernizaciju Đerdap II za oko 90 miliona evra i renoviranje hidroelektrane Bistrica za 59 miliona evra.

Cilj ovih investicija nije nagli porast kapaciteta, već produženje veka eksploatacije postrojenja, poboljšanje pouzdanosti sistema i očuvanje fleksibilnosti elektroenergetskog sektora usled sve većeg udela intermitentne proizvodnje.

Najveće pojedinačno polje i dalje je solarni program EPS-a.

Reč je o izgradnji solarnih kapaciteta ukupne snage 1.000 MW (naizmenična struja) i sistema za skladištenje energije snage 200 MW sa kapacitetom od 400 MWh. Ukupna vrednost ove platforme procenjuje se na 1,4–1,6 milijardi evra, a glavna faza izgradnje trebalo bi da počne 2026. godine.

Projekat pumpne elektrane Bistrica, sa kapacitetom od oko 650 MW i procenjenim troškom od 1–1,2 milijarde evra, zauzima posebno mesto u strategiji. Očekuje se da će pripremni radovi početi 2026. godine.

Termalna proizvodnja takođe ostaje deo investicione strategije EPS-a. Konkretno, zvanični plan obuhvata projekat gasne elektrane snage 500 MW u blizini Niša, vredne oko 600 miliona evra, koji se smatra instrumentom za stabilizaciju sistema tokom energetske tranzicije. Međutim, u pogledu spremnosti za realizaciju, ovaj projekat trenutno zaostaje za hidroenergetskim i solarnim segmentom.