Duvan ostaje poljoprivredna kultura koja u Srbiji zauzima relativno male površine, ali ima značajan ekonomski značaj, dok sve češće suše navode sve veći broj poljoprivrednika da ga posmatraju kao alternativu tradicionalnim ratarskim kulturama. U 2026. godini dobre rezultate ponovo pokazuju proizvođači iz Srema, gde je rod u okolini Golubinaca premašio prvobitna očekivanja čak i posle jače suše nego godinu dana ranije.

Prema podacima RTS-a od 25. avgusta, prvi rezultati otkupa duvana u Golubincima pokazuju viši kvalitet lista nego prošle sezone. Poslednje značajnije padavine u ovom kraju pale su još 12. jula, ali su rana sadnja, pravilna priprema zemljišta i dobro razvijen korenov sistem pomogli biljkama da prežive dug period bez kiše. JTI očekuje da u okviru svog proizvodnog plana za tekuću sezonu dostigne oko 5,1 mln kg duvana.

Srbija pritom nije među najvećim svetskim proizvođačima duvana, ali sektor ima formiranu proizvodnu infrastrukturu i izvoznu orijentaciju.

Poslednji potpuno uporedivi podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju da se 2024. godine duvan gajio na 4.116 ha, a prinos je iznosio 7.005 tona, odnosno u proseku oko 1,7 tona po hektaru. Godinu dana ranije ubrano je 7.397 tona sa 4.825 ha, a 2022. godine 6.601 tona sa 5.145 ha. Dakle, površine su se menjale, ali se prinos postepeno povećavao.

Već 2025. godine Uprava za duvan saopštila je da postoji 5.019 ha plantaža i 941 registrovani proizvođač. Oko 98% proizvodnje odnosilo se na sortu Virginia. Pritom se 25% proizvedenog duvana u listu izvozilo u sirovom obliku, dok je preostalih 75% prolazilo dalju preradu i takođe bilo pretežno orijentisano na izvoz.

Tako je reč o prilično specifičnom poljoprivrednom biznisu: njegove površine nisu uporedive sa stotinama hiljada hektara kukuruza, suncokreta ili pšenice, ali je vrednost proizvodnje po hektaru znatno viša, a plasman u velikoj meri obezbeđen unapred zaključenim ugovorima.

Upravo ugovorni model jedan je od razloga privlačnosti duvana za poljoprivrednike.

Najveći kupac duvana proizvedenog u Srbiji je JTI sa fabrikom u Senti. Za sezonu 2026. godine kompanija je ugovorila uzgoj sorte Virginia sa 476 proizvođača na 2.648 ha, dok je još 60 gazdinstava zaključilo ugovore za uzgoj sorte Burley na 90 ha.

Za poljoprivrednike to znači znatno veću predvidivost nego kod uzgoja pojedinih berzanskih kultura: proizvođač unapred zna kupca, dobija agronomsku podršku, a u pojedinim slučajevima i finansijsku podršku za modernizaciju gazdinstva.

JTI je 2025. godine saopštio da je tokom prethodnih 15 godina u razvoj srpskih proizvođača, sisteme za sušenje, navodnjavanje, gasifikaciju i modernizaciju fabrike u Senti uložio više od EUR17 mln. Samo investicije iz 2025. godine u novu tehniku procenjene su na oko EUR1,3 mln.

Na terenu već postoje primeri gazdinstava koja dosledno šire ovaj biznis.

Poljoprivrednik iz Golubinaca Ilija Bain bavi se duvanom 17 godina. Pre toga je oko dve decenije gajio povrće, ali je prešao na duvan zbog veće ekonomske isplativosti. Danas njegovo porodično gazdinstvo obrađuje oko 25 ha duvana.

Još jedan ilustrativan primer su Miloš Lepšanović i Violeta Starčević iz Golubinaca. Oni su relativno nedavno počeli da se bave duvanom, ali ga već uzgajaju na 22 ha i planiraju širenje. Kao jedan od razloga izbora ove kulture navode ekonomsku neizvesnost tradicionalnog ratarstva u sušnim godinama. Sledeću fazu investicija gazdinstvo vidi u izgradnji sistema za navodnjavanje.

Na severu Vojvodine poljoprivrednik Atila Milutinović takođe širi proizvodnju duvana. Od 63 ha njegovog gazdinstva oko 8 ha zauzima duvan, a istovremeno su izgrađeni dodatni kapaciteti za sušenje. U 2025. godini gazdinstvo je očekivalo prinos od oko 2,5 tone po hektaru sorte Burley.

Ali rast interesovanja za duvan bilo bi pogrešno objašnjavati isključivo klimatskim promenama.

Srbija zaista postaje toplija, a letnje suše su sve češće. Svetska banka prognozira rast temperatura i smanjenje padavina, posebno osetljivo za poljoprivredu Vojvodine, gde preovladava proizvodnja bez navodnjavanja. Nova državna Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za 2026-2034. godinu direktno predviđa poseban program navodnjavanja i drenaže zbog učestalijih suša i nestabilnih vremenskih uslova.

Međutim, to ne znači da klimatske promene automatski čine Srbiju povoljnijim područjem za uzgoj duvana.

Savremena agronomska istraživanja pokazuju da kombinacija prekomerno visokih temperatura i jake suše takođe smanjuje prinos i kvalitet duvanskog lista. Zato se prednosti pojavljuju pre svega tamo gde poljoprivrednik može da prilagodi tehnologiju: ranije posadi biljke, sačuva vlagu u zemljištu, razvije dubok korenov sistem i obezbedi navodnjavanje u kritičnim periodima.

Upravo u tom smislu duvan može postajati zanimljiviji u uslovima klimatskih promena - ne zato što mu je „potrebna suša“, već zato što uz pravilno postavljenu agrotehniku u pojedinim regionima pokazuje stabilniju ekonomiku proizvodnje od nekih tradicionalnih kultura.

Pokazateljna je 2026. godina. JTI saopštava da je površina njegovih duvanskih plantaža obezbeđena navodnjavanjem porasla za još oko 5% za godinu dana, pa je sada vodom obezbeđeno oko 41% površina partnerskih gazdinstava kompanije.

Poređenja radi, sistem navodnjavanja u poljoprivredi Srbije u celini i dalje ostaje slaba tačka. U 2025. godini pravna lica navodnjavala su samo oko 47,5 hiljada ha poljoprivrednog zemljišta, dok se ukupna korišćena poljoprivredna površina zemlje meri milionima hektara.

Zato proizvodnja duvana faktički postaje jedan od primera intenzivnijeg modela srpske poljoprivrede: manja površina, znatno veća ulaganja po hektaru, obavezna tehnika i kapaciteti za sušenje, velika potreba za radnom snagom, ali istovremeno predvidiviji plasman.

Postoje i ozbiljna ograničenja.

Uzgoj duvana znatno je radno intenzivniji od proizvodnje pšenice, kukuruza ili suncokreta. Potrebni su rasad, više faza nege, berba lista, sortiranje i sušenje. U Sremu se već oseća nedostatak lokalne sezonske radne snage: na berbu dolaze radnici iz Nepala i drugih azijskih zemalja.

Osim toga, ulazak u ovaj biznis zahteva kapital. Pored zemlje i uobičajene poljoprivredne mehanizacije potrebni su sistemi za navodnjavanje, specijalizovane sušare i oprema za obradu lista.

Ali upravo zato uspešno gazdinstvo može ostvariti znatno veći prihod po hektaru nego kod klasičnog ekstenzivnog ratarstva.

Posebno zanimljivo može biti dalje širenje sorte Burley. Za sada apsolutnu većinu srpske proizvodnje čini Virginia, ali na severu zemlje interesovanje za Burley raste. Njegovo sušenje zahteva manje energije: za razliku od Virginije, za koju se koriste specijalne sušare, Burley se može sušiti prirodnim putem. Prema proceni stručnjaka JTI-ja, gorivo može činiti oko 20% troškova proizvodnje Virginije, pa Burley potencijalno smanjuje deo energetskih troškova.

Kao rezultat, duvan u Srbiji za sada ostaje nišna, ali prilično stabilna kultura.

Na nivou zemlje nekoliko hiljada hektara ne može promeniti strukturu srpskog ratarstva. Međutim, za pojedine delove Srema, Mačve i Vojvodine proizvodnja duvana već je postala samostalan poljoprivredni biznis sa međunarodnim kupcem, izvozom, investicijama u opremu i desetinama porodičnih gazdinstava koja u sektoru rade decenijama.

Klimatske promene mogu dodatno ojačati ovaj trend, ali samo pod jednim važnim uslovom: budućnost proizvodnje duvana u Srbiji nije toliko povezana sa toplijim vremenom koliko sa ulaganjima u vodu, savremene tehnologije uzgoja i sušenje.

I ovogodišnji rod u Golubincima to dobro pokazuje: posle više od mesec dana gotovo bez kiše, dobar rezultat nije ostvaren zato što duvan voli ekstremnu sušu, već zato što su biljke posađene ranije, zemljište je pravilno pripremljeno, a gazdinstva se postepeno prilagođavaju novoj klimatskoj realnosti.

Prvobitni izvor o rodu 2026. godine - RTS, objava od 25. avgusta 2026. godine. Podaci o površinama i strukturi sektora - Uprava za duvan i Republički zavod za statistiku Srbije.