Rezultati istraživanja pokazuju da Srbija već zauzima zapaženo mesto na evropskom tržištu organskih sirovina, posebno žitarica i uljarica. Međutim, njen udeo u ukupnom uvozu EU za sada iznosi samo 1%, a izvoz je i dalje pretežno sirovinski.

Za Srbiju bi bilo logično da razvija ne samo proizvodnju organske pšenice, soje, suncokreta i drugih kultura, već i preradu - biljna ulja, brašno, žitarice, zamrznuto bobičasto voće, voćne proizvode, sokove i gotove proizvode sa organskim sertifikatom.

Rast tražnje u EU stvara povoljne uslove za to. Srbija se nalazi blizu glavnih tržišta, ima važeći režim slobodne trgovine sa Evropskom unijom i već raspolaže izvoznom infrastrukturom i poljoprivrednom bazom.

Glavna ograničenja ostaju obim sertifikovane proizvodnje, sledljivost porekla proizvoda, kapaciteti za skladištenje i preradu, kao i potreba za daljim usklađivanjem zakonodavstva sa pravilima EU.

Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji za 2025. godinu posebno navela da zakon o organskoj proizvodnji, koji treba da obezbedi usklađenost sa evropskim zakonodavstvom, još nije usvojen. Brisel je takođe ukazao na kašnjenja u korišćenju sredstava programa IPARD III i nedovoljnu brzinu realizacije projekata u agrarnom sektoru.

Tako Srbija za sada znatno zaostaje za najvećim dobavljačima organskih proizvoda u EU, ali već ulazi među 25 glavnih izvoznika i beleži rast brži od evropskog tržišta. Najjače pozicije zemlja ima u segmentu organskih žitarica i uljarica, gde je ušla među deset najvećih dobavljača.