Crna Gora od 1. novembra 2026. godine uvodi vizni režim za državljane Rusije, Belorusije, Turske, Kine i Saudijske Arabije. Odluka, koju je vlada donela 23. jula, treba u potpunosti da uskladi viznu politiku zemlje sa zahtevima Evropske unije i ispuni jedan od završnih uslova u okviru pregovaračkog poglavlja 24 - „Pravda, sloboda i bezbednost“.

Najvidljivije posledice ova odluka može imati za rusku dijasporu. Prema proceni zasnovanoj na broju Rusa sa boravišnom dozvolom, razmerama neformalnog boravka kroz redovne izlaske iz zemlje i privlačnosti susedne Srbije, tokom prve godine nakon uvođenja viza u Srbiju bi moglo da se preseli oko 2 do 6 hiljada ljudi. U strožem scenariju, ako dobijanje crnogorskih viza bude sporo, a pravila produženja boravka nastave da se pooštravaju, tok bi mogao da se približi 8-10 hiljada ljudi.

To nije zvanična prognoza, već okvirna procena. Ona ne znači da će svi ruski državljani početi da napuštaju Crnu Goru odmah posle 1. novembra.

Prema podacima MUP-a Crne Gore, koje je prenelo Radio Slobodna Evropa, privremeni boravak ima 18 hiljada državljana Rusije, a stalni boravak više od 2 hiljade. Tako administrativno legalizovana ruska dijaspora broji oko 20 hiljada ljudi. Ali to su zvanični podaci.

Dodatno postoji neevidentirana grupa Rusa koji nisu dobijali boravišnu dozvolu i ostajali su u zemlji kroz takozvane vizarane - izlazili su svakih 30 dana u susednu zemlju i odmah se vraćali. Realistična procena ukupnog broja Rusa koji su se zaista nastanili u zemlji i redovno tamo žive iznosi najmanje 30 hiljada ljudi. Posle 1. novembra raniji model više neće funkcionisati: za ponovni ulazak biće potrebna unapred izdata crnogorska viza.

Uvođenje viznog režima samo po sebi ne poništava važeće dozvole za privremeni ili stalni boravak. Rus sa važećom boravišnom dozvolom moći će da ostane u zemlji do isteka dokumenta.

Glavni rizik odnosi se na one koji žive bez boravišne dozvole, kao i na privremene rezidente koji moraju da izađu iz Crne Gore pre podnošenja novog zahteva ili ne mogu da potvrde raniji osnov boravka.

Crnogorski MIP obećava da će ublažiti posledice. Zahtevi za vizu trebalo bi da se primaju preko centara VFS Global, a kasnije vlasti nameravaju da uvedu elektronske vize i novi vizni informacioni portal. Međutim, rokovi obrade, cena i praktični zahtevi za sada ostaju kritično važne nepoznanice.

Najrealističnijim se čini preseljenje 4-5 hiljada Rusa u Srbiju tokom 12 meseci nakon stupanja novih pravila na snagu.

U konzervativnom scenariju tok će iznositi oko 2 hiljade ljudi. To bi se dogodilo ako Crna Gora brzo pokrene dostupni sistem viza, većina sadašnjih rezidenata uspešno produži boravak, a vlasnici nekretnina i biznisa odluče da ostanu.

Bazni scenario od 4-5 hiljada ljudi pretpostavlja da će se preseliti deo korisnika vizarana, zakupaca bez dugoročnih obaveza, radnika na daljinu i preduzetnika koji se suoče sa problemima pri produženju statusa.

Do 8-10 hiljada ljudi moglo bi da izabere Srbiju u slučaju kombinacije nekoliko faktora: dugog izdavanja viza, daljeg pooštravanja Zakona o strancima, problema sa bankovnim računima i nemogućnosti produženja boravka na osnovu vlasništva nad firmom ili nekretninom.

Takav scenario posredno potvrđuje već postojeći pravac migracije. Lokalni mediji su se, pozivajući se na procene, navodili da je tokom nekoliko godina Crnu Goru napustilo više od 14 hiljada Rusa, pri čemu su među glavnim destinacijama pominjane Srbija i Španija. Ove brojke nisu potpuna zvanična migraciona statistika, ali pokazuju već formiranu rutu preseljenja.

Najmobilnija grupa biće stručnjaci koji rade na daljinu i frilenseri koji žive u Crnoj Gori bez stalnog statusa. Oni nisu vezani za lokalnog poslodavca, a prihodi im dolaze iz inostranstva, pa je promena zemlje za njih relativno jednostavna.

Druga grupa su vlasnici malih IT kompanija, agencija, onlajn prodavnica i samostalni preduzetnici. U Srbiji već postoji velika ruska poslovna sredina. Do 2024. godine državljani Rusije registrovali su u zemlji više od 11 hiljada kompanija i preduzetničkih projekata, pre svega u IT sektoru, profesionalnim uslugama, ugostiteljstvu i svakodnevnim servisima.

Treća grupa su antiratni emigranti i ljudi koji ne mogu bezbedno da se vrate u Rusiju. Za njih je važna mogućnost ulaska u novu zemlju bez prethodnog obraćanja konzulatu. Predstavnici organizacije „Kovčeg“ navode Srbiju, Jermeniju i Gruziju kao glavne preostale bezvizne destinacije sa relativno dostupnim migracionim procedurama.

Manje su skloni preseljenju Rusi sa stalnim boravkom, vlasnici nekretnina, porodice sa decom u lokalnim školama, vlasnici turističkog biznisa i stariji ljudi koji su izabrali crnogorsku obalu za stalni život.

Zašto će Srbija postati glavni pravac

Glavna prednost Srbije je zadržavanje bezviznog ulaska za državljane Rusije na period do 30 dana. Nakon legalnog dolaska, ruski državljanin može da podnese zahtev za privremeni boravak ili jedinstvenu dozvolu za boravak i rad.

Srbija izdaje jedinstvenu dozvolu za boravak i rad na period do tri godine. Osnov može biti ugovor o radu, samozapošljavanje, preduzetništvo, upućivanje unutar kompanije ili rad nezavisnog stručnjaka. Vladin portal navodi da pravilno podnet zahtev za jedinstvenu dozvolu treba da bude razmotren u roku od 15 dana.

Za Ruse koji već žive na Balkanu preseljenje u Srbiju ne zahteva naglu jezičku i kulturnu adaptaciju. Crnogorski i srpski jezik su gotovo potpuno identični, dokumenta i svakodnevne procedure u velikoj meri su slični, a preseljenje imovine moguće je i drumskim transportom.

U Beogradu i Novom Sadu već je formirana ruskojezična infrastruktura: privatne škole i vrtići, medicinske ordinacije, restorani, servisne kompanije, kulturni centri i profesionalne zajednice. Prema poslednjim dostupnim procenama, privremeni status u Srbiji ima više od 48 hiljada državljana Rusije, dok je broj dozvola izdatih od 2022. godine znatno veći, pošto je deo ljudi produžavao dokumenta ili kasnije napustio zemlju.

Srbija se takođe nije pridružila sankcijama EU protiv Rusije. Deo preduzetnika to vidi kao prednost u poređenju sa Crnom Gorom, ali to ne garantuje slobodno obavljanje plaćanja: srpske banke samostalno proveravaju klijente, poreklo sredstava i operacije povezane sa Rusijom.

Zašto će deo Rusa izabrati druge zemlje

Srbija ne odgovara svima. Cena zakupa u Beogradu može biti viša nego u manjim gradovima Crne Gore, a odsustvo mora i drugačija klima smanjuju privlačnost zemlje za penzionere i porodice koje su se preselile zbog Jadrana.

Deo imućnijih Rusa razmatraće Španiju i Italiju, posebno ako imaju osnov za evropsku boravišnu dozvolu. Mobilniji stručnjaci mogu izabrati Jermeniju ili Gruziju, gde takođe postoje ruskojezične zajednice i relativno jednostavni uslovi ulaska.

Postoji i politički rizik. Srbija ostaje kandidat za EU, a Brisel takođe traži od Beograda da uskladi viznu politiku sa evropskom. Za sada srpske vlasti zadržavaju bezvizni režim sa Rusijom, ali ga ne treba smatrati zagarantovanim na mnogo godina unapred.

Šta će izgubiti Crna Gora

Kratkoročno, najveće gubitke mogu pretrpeti tržište dugoročnog zakupa, privatne obrazovne i medicinske usluge, restorani, IT sektor i mali biznis na primorju.

Crnu Goru je 2025. godine posetilo više od 2,7 mln turista. Rusi su obezbedili oko 16% noćenja stranih gostiju i zauzimali drugo mesto posle turista iz Srbije, na koje je otpalo 23%. Turizam formira oko četvrtine crnogorskog BDP-a.

Uvođenje viza ne mora nužno da uruši ruski turistički tok: rezultat će zavisiti od cene vize, brzine rada VFS Global, dostupnosti elektronskog podnošenja zahteva i avio-saobraćaja. Ali čak i pogodna elektronska procedura dodaje korak koji ranije nije postojao, pa će deo turista izabrati destinacije sa bezviznim ulaskom.

Za Srbiju priliv od 4-5 hiljada ljudi neće biti veliki demografski događaj. Međutim, može biti primetan u Beogradu, Novom Sadu i pograničnim oblastima, pre svega na tržištu zakupa, u IT sektoru i segmentu usluga za ruskojezične klijente.

Glavni faktor neće biti samo uvođenje viza, već to koliko će predvidivo Crna Gora organizovati prelazni period. Uz dostupne vize i jasno produženje boravka, većina Rusa koji su se nastanili ostaće. U slučaju administrativnih kašnjenja i daljeg pooštravanja pravila, Srbija će dobiti novi, iako znatno manji, talas ruske relokacije.