Srbija je u prvom polugodištu 2026. godine postala najveći izvor stranog kapitala usmerenog na kupovinu nekretnina u Crnoj Gori, pokazuju podaci Centralne banke Crne Gore (CBCG).

Od januara do juna strani investitori su u nekretnine Crne Gore uložili EUR237,77 mln, što je za 3,89% više nego u istom periodu prošle godine. Ukupan bruto priliv direktnih stranih investicija u zemlju iznosio je EUR457,37 mln, pa je na nekretnine otpalo oko 52% svih pristiglih SDI.

Lider je bila Srbija - EUR55,75 mln, odnosno 23,45% svih stranih ulaganja u crnogorske nekretnine.

Drugo mesto zauzela je Nemačka - EUR22,9 mln, treće SAD sa EUR20,84 mln. Iz Švajcarske je za kupovinu nekretnina stiglo EUR18,5 mln, a iz Turske EUR16,34 mln.

Na toj pozadini posebno je uočljivo dalje smanjenje uloge ruskog kapitala. U prvom polugodištu iz Rusije je za kupovinu crnogorskih nekretnina pristiglo svega EUR5,37 mln, što odgovara tek desetom mestu. Ispred Rusije u rang-listi sada se nalaze, između ostalih, Poljska i Belgija.

Trend se formirao još prošle godine. U prvom kvartalu 2025. godine Rusija je prvi put ispala iz pet najvećih tržišta kupaca nekretnina u Crnoj Gori i nalazila se na šestoj poziciji. Po rezultatima cele 2025. godine obim ulaganja iz Rusije u sve segmente crnogorske ekonomije smanjen je na EUR33,98 mln, od čega je oko EUR17,8 mln bilo usmereno na nekretnine. Poređenja radi, još u periodu 2020-2024. ruski kapital tradicionalno je bio među najvećim izvorima stranih investicija u zemlji.

Pritom na osnovu ovih podataka nije sasvim korektno govoriti direktno o „državljanima Srbije“ ili „Rusima koji su kupili nekretnine“. Metodologija CBCG beleži zemlju iz koje je uplata stigla, a ona se ne mora poklapati sa državljanstvom krajnjeg kupca ili korisnika. Na primer, državljanin Rusije može platiti nekretninu sa računa u Srbiji, UAE ili nekoj drugoj zemlji. Zato ovi podaci pre svega pokazuju promenu geografije finansijskih tokova na tržištu nekretnina.