Evropsko tržište nekretnina nastavlja da raste, uprkos skupim kreditima i političkim pokušajima da se smire cene. U prvom kvartalu 2026. godine, cene kuća u EU porasle su za 5,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su kirije porasle za 3 odsto, izvestio je Eurostat 2. jula. U poređenju sa četvrtim kvartalom 2025. godine, cene kuća porasle su za 1,2 odsto, dok su zakupnine porasle za 0,7 odsto.

U evrozoni je rast bio nešto niži: cene kuća porasle su za 4,7 odsto na godišnjem nivou i za 1 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Najveći rast cena u EU zabeležen je u Portugaliji (17,8 odsto), Bugarskoj (14,8 odsto) i Slovačkoj (14,4 odsto). Odmah iza njih su Hrvatska, gde su cene kuća porasle za 14,3 odsto, i Španija, sa rastom od 12,8 odsto.

Jedina zemlja EU u kojoj su cene pale u odnosu na prethodnu godinu bila je Finska, za 2 odsto.

Slika za kirije je takođe poučna. Upoređujući prvi kvartal 2026. sa prosekom za 2025. godinu, kirije su porasle u skoro svim zemljama EU. Najveće povećanje zabeležila je Hrvatska – 21,9 odsto – zatim Bugarska – 6,4 odsto – i Grčka – 5 odsto.

Ovo je važan signal za Balkan. Najbrži rast u Evropi trenutno se ne odvija samo na uspostavljenim, skupim tržištima, već i u zemljama Južne i Istočne Evrope. U tom kontekstu Portugalija, Bugarska, Hrvatska i

Srbija ne deluju kao izuzeci, već kao deo šireg evropskog trenda. Prema podacima BIS/FRED, nominalne cene stambenih nekretnina u Srbiji porasle su za 5,3 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2026. godine.

To je skoro ista stopa kao prosek EU – 5,1 odsto – i viša od pokazatelja evrozone od 4,7 odsto. U realnom iznosu, uzimajući u obzir inflaciju, rast cena nekretnina u Srbiji iznosio je 2,6647 odsto na godišnjem nivou.

Međutim, srpsko tržište karakteriše jača transakcijska aktivnost. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u prvom kvartalu 2026. godine ukupan promet na srpskom tržištu nekretnina dostigao je oko 2 milijarde evra – rekord za prvi kvartal od osnivanja Registra cena nekretnina. Tržišna vrednost porasla je za 13,9 odsto na godišnjem nivou, dok je broj transakcija povećan za 6,2 odsto, na 30.795 ugovora o prodaji.

Stanovi ostaju glavni segment srpskog tržišta: u prvom kvartalu na njih je potrošeno 1,2 milijarde evra, odnosno 62 odsto ukupnog prometa nekretnina. Samo u Beogradu je na stanove potrošeno 643 miliona evra, dok je broj transakcija u prestonici porastao za 9,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Najskuplji stan u zemlji prodat je u Beogradskoj Staroj Pazari za 2,6 miliona evra, dok je najskuplji kvadratni metar dostigao cenu od 12.000 evra.

Praktični zaključak za Srbiju je jednostavan: u pogledu rasta cena, zemlja se već kreće skoro u korak sa EU, dok je, kada je reč o tržišnoj aktivnosti, čini se čak i živahnijom od mnogih evropskih ekonomija.

U EU rast cena uglavnom pokreću nedostatak stanova i pritisak na tržište iznajmljivanja, dok u Srbiji tome doprinose urbanizacija, potražnja za Beogradom i Novim Sadom, povratak korisnika hipotekarnih kredita i visok udeo stanova na tržištu. Za kupce to znači da još uvek nema razloga da očekuju brz pad cena u Srbiji. Međutim, sada je rizično kupiti "bilo koji stari stan".