Uvođenje punog CBAM mehanizma u EU od 1. januara 2026. pretvara pitanje električne energije za Srbiju iz rutinske energetske teme u faktor izvozne konkurentnosti. Mehanizam je već na snazi i obuhvata električnu energiju, čelik, aluminijum, cement, đubriva i vodonik.

Suština problema za Srbiju je u tome što njen energetski sistem ostaje ugljenično intenzivan.

Prema podacima industrije i pregledu spoljne trgovine SAD, oko 60% električne energije u zemlji potiče iz uglja, uglavnom lignita, oko 30% iz hidroenergije, dok je udeo energije vetra, sunca i biomase još uvek relativno mali. Zvanični energetski miks za 2024. godinu izgledao je ovako: hidroenergija – 28,97%, vetar – 3,89%, solarna energija – 0,35%, biomasa – 0,85%, dok je ostatak uglavnom činila proizvodnja iz fosilnih goriva.

U tom kontekstu, izvoz električne energije u EU efektivno postaje cena u dva dela — sama cena energije plus naknada za ugljenik, u zavisnosti od ugrađenih emisija i parametara EU ETS-a. Ali još važnije, ova logika se proširuje i na industrijski izvoz: prema procenama iz publikacije, oko 9–10,5 milijardi evra srpskog izvoza u EU vezano je za sektore ili lance snabdevanja na koje se CBAM odnosi, pre svega čelik, cement, aluminijum, električnu energiju i druge energetski intenzivne proizvode.

Stoga ključni zaključak za srpsku ekonomiju glasi: na tržištu EU neće biti konkurentna svaka električna energija proizvedena u Srbiji, već samo ona sa niskim ugljeničnim otiskom koja se može dokumentovano povezati s izvoznim ugovorom ili industrijskom proizvodnjom. U suprotnom, CBAM će funkcionisati kao skrivena dodatna carina na srpski izvoz. Upravo zbog toga izgradnja novih kapaciteta obnovljive energije, sklapanje dugoročnih ugovora za zelenu struju i dublja integracija u evropsko energetsko tržište do 2026. više nisu samo pitanje ekološkog imidža Srbije, već preduslov za očuvanje dela izvoznih prihoda.