Pristupanje Crne Gore EU moglo bi da košta evropske poreske obveznike manje od jednog evra po osobi tokom novog budžetskog ciklusa od 2028. do 2034. godine.Ovako Evropska komisija procenjuje finansijske implikacije potencijalnog pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.

Prema proračunima Brisela, pristup Crne Gore EU koštaće budžet EU približno 3 milijarde evra. Visok zvaničnik Evropske komisije opisao je ovaj iznos kao "veoma jeftinu šolju kafe".

Crna Gora bi mogla da dobije 277 miliona evra u poljoprivrednim subvencijama, preko milijardu evra za regionalni razvoj i ruralne oblasti i 592 miliona evra iz migracionih fondova. U međuvremenu, sopstveni doprinos Crne Gore budžetu EU procenjuje se na oko 500 miliona evra u toku sedam godina.

To šalje važan signal Balkanu. Crna Gora ostaje najverovatniji kandidat za sledeću rundu proširenja EU i mogla bi da postane prva nova članica od Hrvatske, koja se pridružila Uniji 2013. godine.

Međutim, čak i u Briselu se priznaje da je malo verovatno da će Crna Gora postati članica 1. januara 2028. godine. Ipak, Podgorica se sada smatra test slučajem za celu politiku proširenja EU na Zapadnom Balkanu.

Za Srbiju, glavni zaključak ovde je jednostavan: ako Crna Gora zaista priđe članstvu, pritisak na druge balkanske zemlje kandidate će se povećati. Pitanje više neće biti samo političko, već i o sposobnosti za sprovođenje reformi, zatvaranje poglavlja u pregovorima i pokazivanje Briselu da proširenje može biti upravljivo i finansijski održivo.

Evropska komisija procenjuje neto troškove pristupanja svih balkanskih zemlja kandidatki u narednom sedmogodišnjem budžetu na približno 8 milijardi evra. Drugim rečima, za EU, proširenje na Balkan izgleda manje kao finansijski problem, a više kao politička odluka.

Prema ovoj logici, Crna Gora bi mogla predstavljati "jeftin" oblik proširenja za EU, ali veoma skup signal za region: ponovo se otvara prozor prilika, i onaj ko se najbrže pripremiće će izaći kao pobednik.