Broj stranaca sa stalnim boravkom u Srbiji nastavlja da raste: do kraja 2024. godine, 19.612 osoba je imalo ovaj status, prema "Migracionom profilu Republike Srbije za 2025. godinu".

Ovo je znatno više nego prethodne godine. U 2024. godini bilo je 14.609 stranaca sa stalnim boravkom u Srbiji, a 2023. godine taj broj je iznosio 11.910. Dakle, u toku dve godine njihov broj je porastao za skoro 65 odsto.

Ruski državljani i dalje čine najveću grupu među stranim državljanima sa stalnim boravkom – 7.032 osobe, odnosno 35,9 odsto ukupnog broja. Slede ih kineski državljani – 3.690 osoba, odnosno 18,8 odsto – i rumunski državljani – 930 osoba, odnosno 4,7 odsto.

Ostale zemlje čine 7.960 osoba, odnosno 40,6 odsto.

Rast broja stalnih boravnih dozvola pokazuje da deo stranih državljana Srbiju više ne vidi samo kao privremenu destinaciju za preseljenje, rad ili tranzit. Za mnoge, zemlja postaje dugoročno mesto za život, poslovanje i integraciju porodica.

U 2025. godini zaposlenje je postalo glavni osnov za sticanje stalnog boravka. To je obuhvatalo 6.058 osoba, odnosno 30,9 odsto svih slučajeva.

U 2024. godini, ovaj procenat iznosio je 26,3 odsto. Istovremeno, udeo stalnih boravnih dozvola izdatih na osnovu braka pao je sa 40,2 odsto u 2024. na 30,3 odsto u 2025. godini.

Dokument izričito navodi da ovo potvrđuje dominaciju radne migracije kao najčešćeg oblika migracije u Srbiji.

Za srpsku ekonomiju, to znači da migracija postaje strukturni, a ne prolazni faktor. Strani državljani ne dolaze samo na kratkoročne periode ili za određene projekte — oni se naseljavaju, kupuju ili iznajmljuju stanove, koriste usluge, osnivaju firme i stvaraju potražnju za obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom i komunalnom infrastrukturom.

Ako se ovaj trend nastavi, Srbija će morati da preuzme aktivniju ulogu ne samo u izdavanju dozvola, već i u integraciji stranaca — kroz učenje jezika, pristup tržištu rada, zaštitu radnih prava, porodičnu integraciju, školovanje dece i socijalnu politiku.