Dinje iz novog roda, uzgajane lokalno, počele su da stižu na srpsko tržište. U Kovilu, jednom od poznatih centara za uzgoj dinja u okolini Novog Sada, proizvođači su već počeli sa berbom i pokušavaju da što brže plasiraju svoju proizvodnju, jer su najbolje cene obično dostupne u prvoj polovini jula.

Na navodnjavanim površinama, prinosi ove sezone mogli bi da dostignu oko 60 tona po hektaru. Na nenavodnjavanim poljima, prinos je obično polovina toga.

Gajilac Đorđe Babić iz Kovila rekao je da se cena trenutno drži na oko 40 dinara po kilogramu, ali da bi kasnije mogla pasti na 30 dinara. Glavni problem i dalje predstavlja nedostatak radne snage, jer berba dinja zahteva mnogo ručnog rada.

Prema rečima specijaliste za povrtarstvo Žarka Ilina, srpski proizvođači trenutno prodaju uglavnom na domaćem tržištu. Da bi ušli na izvozno tržište, moraju da udruže snage kako bi sastavili velike pošiljke, sortirali svoj proizvod, obezbedili pakovanje, hlađenje i redovne isporuke, pre svega na tržište EU.

U Srbiji se dinje gaje na oko 4–5 hiljada hektara. Prema procenama zasnovanim na podacima FAOSTAT-a, proizvodnja dinja u Srbiji iznosila je oko 180 hiljada tona u 2024. godini, što Srbiju svrstava u značajne, ali ne i najveće, evropske proizvođače.

Srbija izvozi dinje, ali izvoz ostaje ograničen u poređenju sa domaćim tržištem.

Lokalna dinja u Srbiji nije samo sezonski proizvod — ona je i pokazatelj stanja poljoprivrede malog obima.

Postoji potencijal za izvoz, posebno u Vojvodini i regionu Šajkaš, gde su Kovilj, Džurđevo i Mošorin tradicionalno povezani sa proizvodnjom dinja i lubenica. Međutim, da bi se taj potencijal pretvorio u stabilan izvozni posao, potrebni su udruživanje, logistika hladnog lanca i standardizacija pošiljki.